Тодор Тошо Вујичић ипак није један од њих. У време кад у кафићима и ресторанима махом можете видети само млађу гарду и то, част изузецима, не тако љубазну, насмејани Тошо руши све предрасуде јер у истој униформи и са широким осмехом на лицу деценијама дочекује госте на Златару. Тачно 39 година ради у хотелу, а како кроз шалу каже - у свет угоститељства ушао је као млађи водник, а са тако дугим стажом сада је достигао чин звања нововарошког генерала.

„Са истим жаром радим овај посао као првог дана, свако ко би ме питао да ли би променио посао да могу, одговор је свима увек исти - ни у сну. За мене нема веће награде, него када вас у центру Кнез Михајлове, препозна гост који је једном свратио на Златар и добаци "ено га Тошо са Панораме". Са мојим послом поштено сам зарадио сваки динар и прехранио читаву своју породицу и унучиће", рекао је Тошо за РИНУ.

Искусан ветеран у свом послу открива да га зна и читава бивша Југославија. Тајне свог успеха није себично чувао, већ је и млађим колегама увек био при руци и делио им савете да се лакше снађу и опстану.

„Ако се бавите овим послом морате се држати дефиниције "гост је светиња и увек управу". Сваки гост који улази у хотел или ресторан не разговара са директорима и шефовима, већ са конобарима и угоститељима који ће му на почетку дана љубазно отворити врата. Уколико гост буде испоштован увек ће се враћати", објашањава познати конобар са Златара.

Као главни мотив и вечиту инспирацију да буде бољи истиче само једну ствар, а то је љубав према послу. Лако је конобар постати, али без грешке услужити толике људе током свих тих година права је уметност.

„Једноставно посао који радите морате и да волите, када имате такав осећај онда и успех није далеко, само треба бити дисциплинован, образован и наравно дружељубив", прича Тошо.

Овај ветеран поручује како је права штета што се данас мало младих одлучује школовати за овај живтни позив. Имајући у виду потражњу за конобарима у свим деловима Србије, а нарочито на Златару где се туризам убрзано развија, посла има и биће за генерације које долазе, само ако се на то одлуче.

ГЗС/РИНА