Светитељи Козма и Дамјан помагали су и лечили, не тражећи заузврат ништа "ради добитка и богаћења, већ Бога ради", па су у народу познати као свети Бесребреници. 

"Изучивши лекарску уметност, ова света браћа исцељиваху сваку болест, јер им у свему помагаше благодат самога Бога. И на које год болесне људе и стоку полагаху руке своје, ови одмах потпуно оздрављаху. Но добри исцелитељи ни од кога не узимаху награду за исцељења, због чега и бише прозвани: бесплатни лекари", наводи СПЦ.

Владика Николај Велимировић записао је да су свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали добрим делима, па су од Бога добили дар за исцељење.

Записано је, такође, да је Козма "љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата".

Међутим, ипак су сахрањени један поред другога у месту Фереману.

Народна веровања

Браћа су у народу позната и као Свети Врачи, представљају се на иконама и фрескама у средњовековној одећи, с ковчежићима у којима су носили лекове.

Овај празник обележава се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године.

Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама.

Постоји и веровање и да без преке потребе не треба излазити из куће. Верује се да Свети Врачи штите људе и од удара грома.

ГЗС/ РТС