Дуг
чувару вере и огњишта – игуман Макарије
и вајар Владимир Митровић (Фото: Д.
Гагричић)
Влаха.
Знаменитој личности из средине 17. века
споменик исклесао Златиборац Владимир
Митровић. Рески звук звона објавио је
побрђу између клисуре Увца и висова
Јавора да се, са пута у Русију и после
три и по века заточеништва, негде у Малој
Азији, патријарх Гаврило Рашковић -
вратио у завичај, у манастир Дубницу,
некадашње духовно средиште Старог
Влаха.
Јече
звона док на капији порте стари игуман
Макарије, дочекују групу Златибораца
и тешку дизалицу предузећа ”Југофриго-коп“
са Беле земље код Ужица, која је довезла
камену скулптуру.
-
Добро дошао, домаћине! Добро дошао у
своју кућу! Добро дошао обновитељу и
светости!Добро дошао, земљаче, чувару
вере и огњишта, да нас учиш православљу
и како се опстаје на овој ветрометини
– говори архимандрит, загледан у
скулптуру у природној величини с
јеванђељем у руци.
Дрхти
глас, искри суза црнорисцу који овде,
после Студенице, Милешеве и Бање, тихује
већ осму годину, од како је васкрсли
манастир предат у аманет горштацима.
-
Ево, људи, Божја промисао: патријарха
Гаврила дочека најлепши дан у години,
коначно данас огрејало, нигде
облачка...Топло у души и око срца... казује
изума у смирај дана, 1.октобра, док
мајстори учвршћују споменик на постољу.
Скулптура
тешка тону и по, исклесана од громаде
из Клисуре
Патријарх
Гаврило Рајић – Рашковић (1595 – 1659), из
знамените лозе кнезова Старог Влаха,
вратио се међу своје земљаке, пред
светињу коју је обнављао на остацима
старијег храма, као и многе друге,
дарујући им и рукописне књиге, са записима
својом руком, откривеним у Универзитетској
библиотеци у Кембриџу, као и у познатом
Четворојеванђељу из архива САНУ.
А
можда је баш одавде, у временима „тамног
вилајета“, српски патријарх Гаврило,
док је био на пећком трону, кренуо пут
Русије у тајну мисију ослобођења
балканских народа од турске власти.
Када су, на жалост, све наде положене у
помоћ руског цара - пропале, патријарха
су на повратку у Србију, пошто је проказан,
турски војници одвели у Брусу (Мала
Азија), где је обешен, одбијајући да за
живу главу промени веру.
-
Испунисмо обавезу потомака према ктитору
Дубнице, свештеномученику и знаменитој
личности Српске православне цркве у
17. веку - подсећа архимандрит Макарије
(Миленковић).- Узорно житије патријарха
Гаврила и његово страдање мученичком
смрћу, због чега га је СПЦ прогласила
за светитеља (26. децембра) – заслужили
су ово обележје.
Златиборци
су допратили патријарха под Јавор
Од
громаде из мајдана камена у Клисури,
тешке три тоне, самоуки вајар Владимир
Митровић из златиборске Трнаве, исклесао
је скулптуру.
-
Љут је и изузетно тврд камен, али леп –
предочава вајар дело око кога је од
пролетос савијао руке.- Мало се шта могло
одбити шпицевима, већ сечењем и брушењем
дијамантским алатом. Ово је, уз скулптури
Хаџи Мелентија у Рачи, био највећи
изазов.
Светковина
освећења споменика, уз угледне званице,
планирана је идућег лета.
Порта
у мраку
Сиромашни
манастир у нововарошком селу Божетићи,
под Јавором, још подавно је угасио
расвету у порти, урађену према пројекту
Завода за заштиту споменика културе.
Локална управа одбија да плаћа струју
за неколико сијалица, иако многе бљеште
у неким засеоцима.
-
Ваљда ће их сад патријарх Гаврило умолити
– више за себе збори игуман.
Д. Гагричић, Златар инфо
.gif)
