јединој у општини Нова Варош, још нису изашли са аконтном ценом. Слична ситуација је и у другим општинама југозападне Србије.
Поједини хладњачари из Ариља објавили су међутим, да ће она бити 450 динара за килограм, па се малинари се надају да ће слична аконтна цена бити и у другим крајевима. У Савезу удружења малинара пак тврде да је та цена усаглашена са свим великим откупљивачима и хладњачарима, док ће крајњу „одредити“ тржиште, након завршене бербе.
Први килограми малине ће у хладњачу у Бистрици стићи за десетак дана и то из малињака у нижим пределима у лимској долини. „Златарпласт“ је већ уговорио откуп са око 600 малинара из Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја, а очекују да ће род и квалитет бити на нивоу прошлогодишњег.
-Аконтна цена малине ће код нас и ове године бити иста као у другим деловима Србије, онако како буде диктирало тржиште. Почиње берба у Подрињу и нижим пределима ваљевског краја па ће много тога бити јасније- каже Стана Голубовић, директор „Златарпластове“ хладњаче у Бистрици.
Лане је овде крајња цена малине износила 427 динара за килограм, а произвођачи се надају да ће ове бити дупло скупља, што према тврдњама стручњака није реално. Колико ће малина заиста вредети зависиће од много фактора, а понајвише од ситуације на светском тржишту које је уздрмано ратом у Украјини.
-Само вештачко ђубриво је скупље три пута, поскупели су и препарати, а скочиле су и дневнице берачима. Због тога очекујемо и већу цену малине, јер најављена аконтна цена од 450 динара једва да покрива трошкове- каже Мишо Живковић, председник Удружења произвођача јагодичастог воћа „Златни брег“ из Нове Вароши.
Малина се у Новој Вароши гаји на око 60 хектара, знатно мање него у суседним општинама. Парцеле су уситњене, па власници углавном беру сами. Тамо где има потребе за ангажовањем берача, већ се жале да нема довољно квалитетне радне снаге. Због тога је скочила и цена дневница. Лане је износила око 3.000, а малинари кажу да је ове године реално да она буде 4.000 до 5.000 динара, у зависности да ли су обезбеђени стан и храна.
-Дневницу берача ће, као и све друго, формирати тржиште, али је већ сада јасно да ће бити проблема због мањка радне снаге. Млади су одселили или су нашли друге послове, нико неће у надницу па је за овај напоран посао све теже наћи добре раднике. Због тога ће малинари који имају до двадесетак ари, а таквих је највише у нашем крају, брати углавном породично или на мобу уз помоћ пријатеља, док ће остали морати да се сналазе. Ја малину гајим на око пола хектара и у јеку бербе ангажујем до највише десетак берача, углавном су то годинама исти људи. Прошле године сам их плаћао 350 динара по сату. Ове године је за окопавање и друге пролећне радове цена сата била 400 динара и вероватно да ће та цена бити и за бербу- каже Живковић.
На породичном имању у Виловима Јеленко Јаџић под малином има три хектара и највећи је произвођач у овом крају, док боровницу бере са једног и по хектара. У јеку сезоне ангажује и до 50 берача и каже, да бар за сада, успева да на време обезбеди радну снагу.
-Дневница ће овог лета бити 5.000 динара јер немам обезбеђену храну, а радни дан обично траје 12 сати са обавезним паузама. Уколико је сезона добра, а радници вредни, на крају их чека и новчани бонус. Берачи су већином, као и ми задовољни сарадњом, па годинама ангажујем углавном исте људе- каже Јаџић.
У Виловима на падинама Босања где је оштра планинска клима, берба малине ће ове године почети око 1. јула, а боровнице десетак дана касније.
-Код нас берба почиње обично када је у Пријепољу, Ариљу и Ивањици при крају, што је добро за раднике. Јер доста берача најпре иде у надницу у суседне општине, па онда дође код нас и вредни могу солидно да зараде. Како је велика потражња за квалитетном радном снагом, а понуда мала то је добро и за нас, власнике плантажа- каже Јаџић.
Умањени приноси
Због временскух прилика берба малине у југозападној Србији ове године мало касни, а стање у малињацима је шаролико. Прошлогодишња суша и недавни мразеви узели су данак, па произвођачи страхују да ће у већини засада приноси бити мањи и до 30 посто.
-У сарадњи са локалном самоуправом и ове године смо обезбедили агрономе који током пролећа обилазили малињаке и саветовали произвођаче. Проблем је међутим, што већина малинара неће да слуша струку већ ради по своме, најчешће погрешно- каже Мишо Живковић.
Извор: Добројутро
