у регистар при Агенцији за привредне регистре. До сада је то урадило мање од половине књиговођа и траже ново одлагање примене закона.

Испит за стицање професионалног звања показао се као највећа препрека. Иако су имали две године да заврше процедуру, до сада се регистар уписало 3.387 пружалаца рачуноводствених услуга, а 700 је у процесу. Они који још нису добили лиценцу, а више их је од 50 одсто, кажу имали су много посла у време пандемије и много измена закона.

„Ако тако погледамо имали смо колико? Годину дана да припремимо све. Лиценце као такве, ја јесам заговорник да оне заиста могу допринети квалитету унутар струке. Ми тражимо само продужење рока на основу оних околности које нису могле бити предвиђене", рекао је Александар Сегеди из књиговодствене агенције "Тим 011".

Министарство финансија одговара да не види ниједан објективни разлог за продужнеје рока. На питање РТС-а да ли ће бити продужетка рока из Министарства финансија стигао је одговор:

„Министарство финансија је три пута позивало пружаоце рачуноводствених услуга да ускладе пословање са одредбама Закона, тј. да благовремено поднесу захтев за добијање дозволе и упишу се у Регистар, наглашавајући да рок неће бити продужен. И на седници Националне комисије за рачуноводство разматрана је иницијатива Привредне коморе за измену Закона и продужење рока за упис у Регистар, и оцењено да нема основа за то."

Последице неусаглашавања са Законом од првог дана нове године осетиће и део привреде.

„Извештаји наше привреде за 2022. годину неће моћи да буду прихваћени и обрађени као исправни уколико књиговодствена агенција која потпише тај финансијски извештај није уписана у регистра пружалаца рачуноводствених услуга", рекао је Милан Лучић, директор Агенције за привредне регистре.

„Поверавање вођења књига лицу које нема лиценцу уписану је кажњиво. Мислим да је износ казне минимум неких 250.000 динара", навео је Сегеди.

У Савезу рачуновођа и ревизора Србије кажу да су уз два редовна организовали и четири, пет ванредних рокова за испите и да су они непходни за професионални рад.

„Управљачко рачуноводство у свету је свето слово. Ако привреда и привредник не зна шта га кошта производ, куда он иде, где ће он стигне? Са друге стране финансијско извештавање као други предмет, ја не знам шта би требало више у том. Порески прописи... Је ли то нису предмети који требају и који занатски, које мора професионални рачуновођа да зна?", навео је Перо Шкобић, генерални секретар Савеза рачуновођа и ревизора Србије.

У Савезу рачуновођа и ревизора Србије верују да већих проблема ипак бити неће јер су само они у протекле три године издали готово хиљаду и по лиценци. А издаје их и Комора ревизора Србије. На све то треба додати и рачуновође који су цертификовани до 2008 када је та обавеза престала.

ГЗС/РТС