То је повратак коренима народним, обичајима који векују по српским кућама овог краја и разбибризи о овом лепом Митровдану, ваљда једином у ко зна колико минулих векова где се кроз сабориште могло ићи у мајици.
Најмлађи учесник Смотре народних обичаја, Богдан Ћировић из Виче
„Чувамо наше обичаје, пријатељство и добре навике, чувамо породичну традицију и успомене на претке. Следеће године смотра ће бити приређена такође о Митровдану који тада спада у недељу и очекујемо изузетно славље”, казао је за ГЗС Миливоје Доловић, председник општине Лучани.
У програму ове приредбе садржано је и такмичење у кувању пасуља и ракије, као и изложба рукорада драгачевских жена, уз културно - уметнички програм какав у оваквим приликама следи.
Добродошлицу нам је пожелео и Петар Мијатовић, угоститељ овдашњи и власник крчме „Капија клисуре - стара кафана”, један од зачетника ове приредбе. Уследило је, разуме се, још безброј сусрета старих и нових пријатеља, уз коју неизбежну пошалицу.
Песмом из вика дочекала нас је група Ракиле Стојковић (69) која нам се између две арије пожалила да на изборима за руководство МЗ Вича већ деценију и по ниједна дама не може да добије потребан број гласова. Само се насмејела када смо јој рекли да би вероватно била председник села да има 25 година.
Добар пасуљ и код лучанских социјалиста
Пријатељски су нас дочекали и руководиоци лучанског огранка Социјалистичке партије Србије, на челу са Славком Радосавчевићем, директором Библиотеке у Гучи.
Под шатром, послужили су нас свеже куваним пасуљом из ћупа и обавестили да се у овој њиховој ашчиници ништа не плаћа: Нема ценовника, ни фискалне касе, ни трошка. Послужили су нас и завичајном ракијом из оближњих Милатовића „Драгачевска златна” на чијој етикети стоји да је печена 2014. а рок трајања неограничен. Овој која је изнета пред нас рок трајања је истекао за 30 минута.
Екипе су се такмичиле у кувању Чаробног пасуља и ракије
Али, завичајац Јово Ковачевић, директор Центра за културу у Гучи у пролазу нам је, поред шатре СПС - а добацио:
"Водите рачуна, код социјалиста нема ништа џабе".
Ово је знак, чим партијци зову народ на бесплатан ручак да се ближе избори. Политички маркетинг ове врсте, иначе, у Драгачеву је почео крајем претпрошлог века, када није било новина ни интернета, радија ни телевизије. Али људи су имали глас па су сокацима викали. Рецимо, радикали су оспоравали класу кандидату напредњака, попу Добросаву Протићу из Гуче, и то тако што су кроз насеље певали, у корист радикалског кандидата Ранка Тајисића: „Драгачевом процветало цвеће, попа Добра у скупштину неће. Оће Ранка, да је мање данка”.
Жељко Костић, победник у кувању пасуља у Вичи, фото: ГЗС
У овом лепом пределу српскоме није тешко сазвати сабор, али је много теже окупити народ. Јер, Вича је 1953. године имала чак 2.172 душа, а на најновијем попису с почетка ове деценије тек 964 житеља.
ГЗС
