A nedaleko od tog parka, u zgradi koja stilski u potpunosti odudara od ambijenta, u jednoj prostoriji nalazi se najbogatija kolekcija predmeta Karađorđevića, koje sa ovim malim mestom na istoku Slovenija povezuje duga istorija. Ta zgrada je Anin Dvor. Od tabakere kralja Petra, odela princa Andreja preko jedine sačuvane biste kralja Aleksandra, do ličnih pisama i dokumenata članova ove srpske i jugoslovenske dinastije.
I sve to skupio je jedan čovek. Nanij Poljanac u jednu prostoriju smestio je decenije ljubavi prema istoriji. A u tu sobu stala je i istorija jedne porodice, dve države i tri naroda i sve patnje koje su zajedno prošli.
Nanij Poljanac, foto: GZS
Između nekoliko oficirskih sablji i avijatičarskih bodeža nalazi se samo jedan komad vatrenog oružja.
“Ja ne volim oružje, ali je to jedna filmska replika pištolja kojim je, Vlado Černozemski, pripadnik VMRO-a. On je noseći buket cveća prišao kolima u kojima se nalazio kralj Aleksandar i feancuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu, popeo se na papučicu kola i iz takvog pištolja ranio njih dvojicu ali i još jednog oficira. Samo je taj oficir preživeo”, pripoveda Poljanac i nastavlja priču o Viteškom kralju ujedinitelju.
Foto: GZS
“To se odigralo u četiri i petnaest popodne, već pola sata kasnije kralj je izdahnuo na sofi u policjskoj stanici. Neki izvori kažu da su njehove poslednje reči bile ‘čuvajte mi Jugoslaviju,. Drugi pak da sa ranama koja je zadobio nije mogao izgovoriti ni jednu reč. Opet, postoji i treća verzija, koju ne pričam istoričarima koji nas posete, a ona glasi da su poslednje kraljeve reči bile ‘Majku mu, dobro me pogodi’”, kroz smeh progovara Nanij.
Foto: GZS
Svoju priču o Karađorđevićima zaključuje rečima da kako god se istorija poigrala sa našim narodima, Srbima i Slovencima, uprabo ta istorija je velika spona između nas.
A mi zaključujemo da je i ova soba od svega petnaestak kvadrata takođe velika spona koju, ako vas put nanese u Rogašku Slatinu ne smete zaobići.
GZS
Foto album:
