је наша земља велики произвођач ове посластице. Европски просек је већи за 220 грама, а највећи потошачи на Старом континенту јесу житељи Хрватске (2,5 килограма), Грчке (2,4) и Румуније (1,3).

Ови подаци наводе се у раду под називом „Ставови потрошача у потрошњи меда”, недавно представљеном на Агрономском факултет у Чачку. Аутори су професор др Бранислав Влаховић и Кристина Кукољ са Пољопривредног факултета у Новом Саду, који су истраживање спровели у разговору са 315 испитаника на подручју Војводине.

Оцењујући бројчано од 1 до 5, испитаници су највећу просечну оцену (4,67) дали квалитету меда који је код наших потрошача пресудан чинилац за куповину и употребу. Произвођачи морају да испуне одређене стандарде који важе у нашој земљи, по Правилнику о квалитету меда и других производа пчела (најмање 65 одсто редукујућих шећера, да нема више од 5% сахарозе и више од 21% воде, док су највише дозвољене количине минералних материја од 0,5 до 1%) Међутим, наводе аутори рада, упркос јасно постављеним прописима, на наше тржиште и даље доспева мед лошег квалитета или фалсификат.

Други чинилац за куповину и потрошњу је укус меда (оцена 4,49), садржај шећера оцењен је са 3,82, врста меда је добила оцену 3,80, изглед 3,71 а боја 3,50. Нашим потрошачима је важан чинилац и земља порекла меда (оцена 3,61), што значи да радије узимају домаћи мед него увозни.

У Румунији, рецимо, 83 одсто испитаника купује искључиво домаћи мед као и 72,5 процента Италијана, док се у Чешкој потрошачи деле на две групе: првој су важни порекло, цена и кристализација меда, другој земља произвођача, органска производња и квалитет.

У закључку рада истиче се:

„Савремени потрошачи имају све веће захтеве који се односе на безбедност и квалитет меда. Циљ произвођача јесте да одговори на  жеље и очекивања потрошача и обезбеди мед који је здравствено беспрекоран, природан и произведен тако да задовољава све еколошке захтеве, има леп укус и разуман однос квалитета и цене.

ГЗС / Г. Оташевић