рођен је доктор Драгиша Мишовић, познати српски лекар и припадник комунистичког покрета. Похађао је чачанску Гимназију, а већ као седамнаестогодишњак 1915. године са српском војском којој је мада премлад приступио као добровољац, прелази преко Албаније. Године 1916. у Ници, у Француској, оснива се српска гимназија и млади Мишовић већ следеће 1917. године матурира као други у рангу од 600 ученика. Француски ђак постаје уписавши студије медицине у Безансону, да би годину дана касније прешао на Медицински факултет у Нансију на коме остаје до јула 1920. године.
Током студија у Француској постао је члан Комунистичке партије Француске, учествује у раду Удружења студената социјалиста револуционара Југославије, а такође је и председник удружења „Кларте” (Светлост) због чега му је укинута стипендија за школовање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Јула 1920. године вратио се у Југославију, уз образложење да је евакуисан због лечења, пошто је оболео од туберкулозе. Лечио се и у Швајцарској након чега се залечен вратио у родне Кулиновце.
Наставља и завршава студије медицине у Чешкој, школске 1921/1922. године, а диплому добија тек 1925. године на Карловом универзитету у Прагу и бива промовисан у доктора медицине. Нострификује своју диплому на Медицинском факултету у Београду, јануара 1926. године.
Потом доктор Драгиша Мишовић долази у Чачак. Конкурисао је за место у државној болници, али није примљен, вероватно због својих политичких ставова који су били супротни монархији. Због тога прелази у приватну праксу. Прву лекарску ординацију отворио је у Чачку, у кући Николе Мишовића, у близини чачанске цркве. Пошто му се недуго затим поново активира туберкулоза, затвара ординацију и одлази у родне Кулиновце, где у кући наставља приватну лекарску праксу. Везан је за кућу, али ни тада се не понаша као да је болестан, већ сам себе лечи, а уједно је лечио оболеле суграђане. Давао је упутства за лечење и помагао колико год је могао узгред учећи људе како да сачувају здравље. Причао им је и о збивањима у свету и узроцима тешког политичког и економског стања у земљи.
Највећем броју својих приватних пацијената, поготово оним сиромашнијим и са села, доктор Мишовић није наплаћивао прегледе, а многима је сам плаћао лекове. Постоје веродостојна сведочења да је током радног века доктор Мишовић на рецепте стављао посебан знак за сиромашне и слао их у апотеку тадашњег чачанског апотекара Аристида Јовановића који по пријему рецепта са тим знаком није наплаћивао пацијентима лекове. Тај дуг би на крају месеца плаћао сам др Драгиша Мишовић, а дешавало се да на крају месеца има и по 30 таквих рецепата.
Спомен дом у Кулиновцима
Иако крхког здравља, Мишовић се истакао у борби против режима краља Александра Карађорђевића. Био је веома активан од 1936. до 1938. године у стварању Народног фронта. Катарина Стојић, ћерка Драгишиног млађег брата Мијалка, рођена је пет година после стричеве смрти. Према причи коју је чула од свог оца, један полицајац у Чачку био је послат да убије доктора Драгишу Мишовића. То вече доктор Мишовић пошао је да обиђе неког свог болесника. Срео га је полицајац који му је рекао да је добио наређење да га убије, вероватно из политичких разлога, али да не може то да уради јер је доктор за њега учинио нешто велико, не рекавши о чему се ради. Касније се испоставило да му је доктор Мишовић спасао тешко болесно дете.
Политички рад Драгишу Мишовића доводи у сукоб са законом. Бива затворен у затвору „Главњача” у Београду. Приликом превожења у затвор аутомобил у коме се налазио Мишовић ударио је у трамвај под прилично неразјашњеним околностима. После несреће Мишовић бива примљен у Општу државну болницу без свести, где умире, два дана касније, 18. јануара 1939. године у 41. години живота.
Сахрани др Мишовића присуствовало више од 15.000 људи, фото: непознат аутор Викимедиа
Сахрани „народног лекара” доктора Мишовића у Чачку присуствовалао је више од 15.000 људи. Током Народноослободилачког рата, Чачански партизански одред, формиран јула 1941. године, носио је његово име. Данас његово име носе клиничко болнички центар у Београду и основна школа у Чачку, као и улице у Чачку, Београду, Нишу, Суботици, Крагујевцу и другим градовима. Поред куће у Кулиновцима у којој је некада живео и радио Драгиша Мишовић направљен је Спомен дом са меморијалном собом у којој су изложене фотографије и новински текстови о њему.
Глас западне Србије
