Хељда се и данас у златарском крају узгаја на органски начин

Нова Варош – За златарски крај кажу да је престоница хељде у западној Србији. У томе предњаче

села Радијевићи и суседни Комарани, где се на десетинама хектара плодног земљишта гаји и даље на органски начин ова житарица.

Без било какве примене заштитних хемијских средстава, на преко хиљаду метара надморске висине, где влада сурова клима, једино је и могућа њена интезивна производња. Поред хељде, на Златару добро успевају и друга жита, попут спелте, ражи, овса и голозрног јечма.

Златар плодно тло за житарице, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

Агронома Јекослава Пурића, многи у нововарошком крају сматрају најзаслужнијим што се хељда вратила на, не тако давно, закоровљене њиве. Пре две и по деценије када је почињао са производњом, под хељдом је имао око два хектара, да би 2004. године са засејаних 4,5 хектара званично био највећи произвођач ове житарице у Србији. Последњих неколико година Пурић хељду сеје на преко 20 хектара, а на приближно истој површини гаји и спелту што га сврстава поново у ред највећих произвођача у земљи.

Слабији принос а добра цена, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

„Анализе које су претходних неколико година обавили овлашћени институти за прехрамбену технологију показују да је хељда произведена у нововарошком крају органског порекла и да црно зрно задовољава све прописане критеријуме, па би лако могла и у извоз. Предност овога краја је што се велика пространства могу одмах користити за органску производњу, без губљења времена на постепен прелазак са конвенционалне пољопривреде на производњу на еколошким основама”, каже један од највећих органских прозвођача хељде и спелте у Србији Јекослав Пурић.

Уместо закоровљених њива житарице преовладале у златарским селима, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

Производњи хељде, поред Пурића, вратили су се и други у планинским пределима нововарошког краја, па се њеним узгојом, углавном на уситњеним парцелама бави стотињак пољопривредника на падинама Муртенице, Јавора и Босања. Познаваоци сматрају хељду незаменљивом међу здравим намерницама. Популарна је као здрава храна због високог удела протеина, а многи је смтарају и природним леком за којим влада велика потражња.

„Србија увози велике количине хељде јер домаћа производња не може да подмири све потребе. А не би морало да буде тако баш због њене широке примене и сигурног пласмана”, наводи Пурић.

Жетва хељде у завршној фази, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

Ове јесени приноси хељде крећу се око 1,5 тона зрна по хектару. Упркос томе, што су приноси ниски пољопривредници кажу да је исплатива за садњу јер се слабији род надомешћује добром ценом брашна.

 

ПП Медиа / ГЗС