чланови и волонтери Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, забележили су присуство многих птица нетипичних или ретких у зимском периоду за наше поднебље: ражањ, гак, црвена луња, златни вивак, црвена чапља и међу њима и једна од најкрупнијих птица у Србији – кудрави несит, највећи у породици несита, у народу познатој и као пеликани.
Ова импозантна птица, од кљуна до репа може бити дуга 183 цм, а њен распон крила сеже до невероватних 320 центиметара. Тешка и до 13 килограма, једна је од најмасивнијих летачица на свету. На потиљку има дуже, разбарушено перје по чему је и добио назив. Лепоти и лаком препознавању овог пеликана доприноси дуг, наранџасти доњи део кљуна који у сезони парења постаје црвен! Иако се може чинити као егзотична птица далеких крајева, кудрави несит је у 19. веку у Србији био гнездарица, али је нестао до половине 20. века услед исушивања пространих ритова, бара и мочвара за потребе пољопривреде, прогона, изградње бројних насипа и канала. У 21. веку боравак кудравих несита био је бележен неколико пута, али није било сумње о гнежђењу.
„Кудрави несити су и овог јануара наши гости на Дунаву у Неготинској крајини! Током 3 дана претраживања за време Међународног пописа птица водених станишта забележили смо бар 6 птица. Од тога 4 су биле младе, те по једна одрасла и незрела птица”, рекао је Марко Шћибан, координатор Међународног пописа птица водених станишта у Србији.
„Учестали налази ове строго заштићене врсте у последњих неколико година на Дунаву у Неготинској крајини буде наду да ће кудрави несити у Србији можда пронаћи и одговарајуће станиште за гнежђење у будућности”, каззао је Шћибан.
Кудрави несит једна је од 12 циљаних врста птица које покушавамо да заштитимо у оквиру „Danube Free Sky Life” пројекта – међународног пројекта очувања птица дуж реке Дунав. Међу највећим опасностима за птице дуж Дунава су судари са жицама далековода и струјни удари.
„За сада код нас нису бележена страдања несита од судара са проводницима далековода. Надамо се да ће наставити да безбедно зимују код нас и да су већ научили да избегавају далеководе код хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2”, додао је Шћибан.
ГЗС/Рина
