а воденицу и воденичара штити чувени Сава Савановић.

У необичној мокрогорској поточари, воденички точак се окреће више од два века, данас њом управља Скулов потомак Гвозден, у којој се правила знају, и тврди да је она народна.

„Точак и ја смо као једно, тешко би он могао да се окреће да нисам ја навратио воду и направио погон. Нити би он без мене млео, нити бих ја без њега јео. Некад седнем ту и замислим се, као да чујем те старе људе који пуше лулу и крџу пију и говоре живот”, рекао је Гвозедн Миковић Скуле, воденичар са Мокре Горе.

Скуле даје и дане и ноћи да ради ова воденица, а као и сваки млинар верује у воденичког заштитника.

„Сава Савановић је српски заштитник, као што је дракула румунски, наш је Сава, то је симбол воденице, он живи у воденици, њему је ту место и он никог не дира, виле са њим живе, никоме не сметају, то је засебан свет”, појашњава воденичар Скуле.

Читаву воденицу Гвозден деценијама одржава и каже да се није уморио.

„Кад људи донесу жито да мељу, не наплаћујем, ко колико остави. Нисам се уморио, устанем ујутро са женом, попијемо кафу, пустим овце, коња и магаре и све што овде радим, радим лагано, без имало напора, ако нешто не иде и не може данас, може сутра”, закључује воденичар.

Иначе, Скуле воденичар не узима ујам, нема ћар, али берићет долази од руке и тврди да су воденице од искона жила куцавица српског народа, а снага воље кладе ваља.

Прилог емитован у вестима Б92: