своје засаде малине већ припремио за нову вегетацију. Први посао након зиме је резидба, веома важна помотехничка мера којом се значајно утиче на квалитет и принос плодова.

„Резидбу углавном изводим ја, одбацујемо старе леторасте а нове који ће донети род прекраћујемо на два пупољка изнад треће жице и везујемо.  Веома је битно одбацити све оштећене леторасте, на тај начин омогућавамо развој здравих и јаких летораста са правилним и здравим пупољцима. Одмах после резидбе обавља се хемијско третирање препаратима на бази бакра и уља“, објашњава за ТопПрес Савић.

Саша Савић у свом засаду малине, фото: ТопПрес

Овај домаћин сваке године за послове око резидбе  ангажује 7-8 радница, то је како он каже, екипа која му помаже и у дане бербе.

„Код Саше долазим сваке године, он је добар газда и немамо замерки. Имамо храну и пиће и 2.000 динара тако да смо више него задовољни. Сакупљамо одбачене гране и привезујемо орезане, па у овај малињак долазимо поново кад буде берба“, рекла је Љиља Пантић.

Малињаци су у Јарменовцима традиција, тако Савић своје засаде на површини од једног хектара планира да осигура како би сачувао квалитет који је на овим просторима загарантован.

Радници у малињаку, фото: ТопПрес

„Малина је овде Богом дата, у мом засаду је сорта Виламет и сваке године имамо изузетно квалитетне плодове, а и принос је одличан. Прошле године нас је град уништио па због тога планирам да уђем у пројекат који је покренула наша општина у сарадњи са банкама и осигуравајућим кућама и да мој малињак који се простире на површини од хектар и 10 ари осигурам и покријем противградном мрежом. Држава би требала да нам помогне на тај начин али и да проблем рејонизације малине реше, јер свака воћна врста има своје поднебље где је најбоља ту је треба гајити. Малини није место у Војводини, због тога имамо вишак робе, слабији квалитет и проблем са хладњачама и ценом. Мање количине, квалитетни плодови, солидна цена и сви задовољни“, мишљења је Савић.

Поред малине Саша  гаји крушку, шљиву и купину.

ГЗС/ TопПрес