Срби су обичаје за Бадњи дан наследили од својих предака и они се и даље поштују. За бадњак се сече најчешће грана храста, дрвета које је код Словена увек било свето.
Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и све су повезане с породичним култом огњишта. Народни обичаји на Бадњи дан веома су стари - неки су се мало изменили, неки су исти, а неки су потпуно ишчезли.
Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка Сунца. Зависно од крајева, бирани су различити бадњаци. Кад се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, односно бадњаке, прислања их на кућни зид, а тек с првим мраком се бадњак уноси у кућу и ставља на огњиште.
У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера. Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипа се бадњак, слама и полажајник.
Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу, куца на врата, а када укућани питају "Ко је?" одговара "Бадњак вам долази у кућу".
Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори "Добро вече, бадњаче". Домаћин, ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима "Добро вече, дошло Бадње вече", а домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.
Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.
После Божића, тачније на трећи дан Божића, ова слама се носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле.
Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу: китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом, итд.
Деца „џарају“ ватру односно гранчицама распаљују и чачкају ватру изазивајући прегршти варница и искри говорећи „колико искрица толико парица, пилића, кошница”.
Бадња вечера је разноврсна и обилна, али посна. На њој, пре свега, мора учествовати сва чељад. Једе се, не са стола, већ с пода, по којем је прострта слама, или с прострте велике вреће у коју је стављена слама, танак слој. Бадњачки колач се не сече ножем већ се ломи руком.
Не сме се појести све јело ни попити све пиће него се понешто оставља да преноћи, на оном месту с кога се вечерало. На Бадње вече, исто тако ни на први ни на други дан Божића, трпеза се не диже, не склања, чак се ни ђубре не избацује из куће. Од овог правила данас се одступа, нарочито у граду где се Бадњачка вечера једе са стола испод ког је прострта слама или само чак завежљајчић сламе с дреновом гранчицом.
