потенцијал када је реч о верском туризму. Велелепне богомоље у самом граду попут цркве Света три јерарха која је новијег датума и црква Светог цара Константина и царице Јелене из 1833. године стециште су бројних верника.
На територији пожешке општине је и црква Рођења Пресвете Богородице у Прилипцу која је саграђена 1374. године и задужбина је кнеза Лазара, али и манастир Светог Ђорђа у селу Годовик.
Овај манастир подигнут је поред изворишног крашког врела Годовичке реке. Према предању изграђен је када и црква Светог Ахилија у Ариљу у 14. веку и био је метох првобитног ариљског манастира. Рушен је и обнављан више пута, први пут је обновљен 1808. године по наредби вожда Карађорђа, а последњи пут 1985. године на залагње Завода за заштиту споменика културе.
фото: ГЗС
У годовичком манастиру је 1832. године, са радом почела прва школа у ослобођеној Србији. Тада је манастир имао своје братство и представљао је значајан верски просветитељски и културни центар Србије.
Од 1997. године функционише као црква.
Међу најпосећенијима је и црква брвнара у Горобиљу, посвећена рођењу Светог Јована Крститеља и једна је од најстаријих и најмањих у Србији. Подигнута је 1705. године након Велике сеобе Срба.
Да би задовољили своје верске потребе , а истовремено удовољили турским захтевима у вези са величином објекта, становништво ју је изградило од дрвених елемената, неиздигнуту од земље са ниским улазним вратима. Према предању, црква је из безбедносних разлога сељена из засеока Слатина, где је најпре саграђена, у засеок Почеча, где се данас налази. Иконостас су 1833. године осликали Јанко Михаиловић Молер и његов син.
Црква брвнара у Горобиљу, фото: ГЗС
Занимљиво је да се једини сачувани римски споменик у Горобиљу, налази у порти ове цркве.
„С обзиром на то да су села Годовик и Горобиље доживела прави бум када је реч о сеоском туризму у протеклих неколико година, и ове две светиње имале су огроман број посетилаца и то је прави рецепт за паралелно развијање како сеоског тако и верског туризма”, закључила је директорка ТО Пожега Наташа Брадоњић.
Она је истакла да су ове светиње посетили туристи из Србије али и из региона и да је у последње три године забележена већа посета него у петходних 50.
Глас западне Србије
