У појединим крајевима знају их и као - Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове. Обичај је данас изаћи на гробља и запалити свећу покојницима.

Највеће, и по многима најважније задушнице су баш данашње, седмицу уочи Васкршњег поста. Најраније могу да буду 6. фебруара, најкасније 13. марта, што зависи датума Васкрса.

Излази се данас на гробља, пале свеће и тамјан, деле прилози за душе умрлих и у спомен на њих, чине добра дела. Верује се да запаљена свећа осветљава пут умрлима до следећих зимских задушница, а молитва праведнога много може помоћи душама покојника.

Тамо где није могуће изаћи на гробље, свеће за помен покојника пале се у цркви или код куће.

На гробље се обавезно износи жито, вино и свећа. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је символ светлости Христове.

Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста. Увек су у суботу, пред Месне покладе.

У исхрани, месо се користи још данас и сутра, а од понедељка почиње Сиропусна недеља, када употреба меса није дозвољена, већ само бели мрс. Часни пост ове године почиње 27.фебруара.

ГЗС/РТС