Пут у срце Златара, саграђен из џепова мештана

Пријепоље, Нова Варош, Правошево - Од 1974. године када је уведена струја и деведесете када је прокопан пут Косатица - Коник - Правошево - Међани – Аљиновићи,

тек ове јесени, мештани села Правошево, које припада пријепољској општини, имали су поново разлога за славље. Наиме, асфалтни пут од 3.100 метара попео се у срце златарске планине и центар села, што је био вековни сан горштака са ове планинске лепотице. Изграђен је на јединствен начин, јер је финансиран скоро у комплетном износу од 55.000 евра средствима мештана. Само један од њих, Миладин Васиљевић и његова супруга Мирјам одвојили су од своје уштеђевине, зарађене далеко од ових планина, 25.000 евра. А затим су се ређали и остали, који су у ово кризно време издвојили колико је ко могао. На челу акције био је председник суседне општине Нова Варош Радосав Васиљевић који је рођен у овом селу. Матична општина Пријепоље издвојила је симболичних 1,2 милиона динара, и то је још у фази расписане јавне набавке.

Радосав Васиљевић као иницијатор акције да његово родно село добије асфалт, фото: ГЗС

„Наравно сви ми дугујемо захвалност мом брату Миладину Васиљевићу који је поклонио за изградњу скоро половину новца и то је пресудно утицало да дођемо до овог пута, којим смо и ја и он и моји Правошевци деценијама газили блато до колена. Поред ове инвестиције, наша породица Васиљевић, с обзиром да смо први који гравитирамо ка Новој Вароши, скупили смо 10.000 евра, комшије из Вујчића дале су 3.800 евра, наши рођаци Пришуњци 3.200, Љујићи око 4.000 евра, Чакаревићи су издвојили 2.100 евра а Виторовићи 450. Ми смо сви рођени у овом селу и никоме није било жао, већ драго да помогнемо”, рекао је Васиљевић додајући да у акцији не би успели да није било и председника Општине Прибој Лазара Рвовића.

„Он је наше горе лист, лично је дао 500 евра за израду пројекта нашег пута као и председник скупштине Нова Варош Никола Јелић који је из свог џепа дао 500 евра. Доста пријатеља је учествовало да се помогне нашем селу, за које ћу увек рећи да ми је жао што припада општини Пријепоље, а захваљујући мени као председнику општине Нова Варош и људима који су ме подржали не би успели у овој намерама”, истакао је Васиљевић.

Он додаје да као општина доста улажу у развој села, и да су само ове године асфалтирали 30 километара бољих путева него што је овај.

„Асфалтирање мог родног краја је мени веома важно и много ми значи, због тога су дошли овде и заменик председника општине Бранко Бјелић и одборници и чланови већа општине где сам председник, а ја ћу се њима сигурно реванширати када они буду имали неке своје акције у селима где су рођени”, наводи Васиљевић који каже да је овде више у својству иницијатора акције и домаћина из Правошева.

Заједнички ручак за крај акције

Председник општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић рекао је да годинама учествује у доношењу одлука о асфалтирању путева и да се увек залаже да то буде урађено добро.

„Никада се нисам отимао за неки правац, битно је да буде урађен трајно и како би се после могло радити нешто друго. И ово је територија општине Пријепоље, неко ће рећи зашто се не ради у бродаревском крају, бабинском, зашто не радимо Џурово а територија је тешка и разуђена и нису ово дефинисани простори до краја. Генерално се смањује број становништва и ови простори ће бити другачији. Модерне земље су то другачије решиле, кроз Немачу не можете наћи ни једно село, све су то ушорена насеља или мале варошице. Брдско - планински предели су за нас емотивни и још увек га настањујемо али је тешко до њих довести комплетну инфраструктуру. Да се не лажемо није ни могуће”, рекао је Зиндовић, али се са њим није сложио председник општине Прибој Лазар Рвовић.

Председник општине Прибој Лазар Рвовић, пореклом из Правошеве, притекао земљацима у помоћ

„Ово су сувише лепи простори да би били ненасељени. Ако ми не будемо били паметни да их насељавамо и користимо, верујте неко ће их населити. Дивимо се лепим просторима у Швајцарској, Словенији, а ми имао лепше и можемо их валоризовати на разне начине. Сматрам да за председника општине Нова Варош имамо једног домаћина који је сва села у својој општини инфраструктурно уредио и за кога тврдим да најбоље води финансије локалне самоуправе”, наводи Рвовић.

Миладин Васиљевић који је највећи донатор за асфалтирање пута у селу Правошево из њега је отишао давне 1973. године.

„Сиромашан је крај ово био, ничега није било, само стара кућа. Родитељи су ми били сиромашни, посла није било, зато сам ја лично одавде и отишао. Касније смо тек овде радили и дограђивали и уређивали. Најстарији сам у овој мојој фамилији. Од оца имао сам четири сестре које су доста млађе од мене. Што кажу била је пуна кућа деце. Отишао сам преко бироа за рад у Француску. Радио сам неколико година у фабрици Мишелин, после сам мењао, радио сам у монтажној фирми, једно време сам возио. Последњих 20 година сам отворио своје предузеће где сам радио до пензије”, рекао је Миладин Васиљевић.

Миладин и Мирјам Васиљевић издвојили су 25.000 евра за изградњу пута

Према његовим речима пут је некада био сокачић којим се пролазило.

„Сви смо помогли рођаку Раду, који је сада председник општине Нова Варош, како би се овај пут уредио, да коначно до своје куће закорачимо са асфалта. Никада се томе нисмо надали ни очекивали, али жеља ми је била да помогнем мом селу. Урадио сам колико сам могао, од срца сам одвојио и данас сам срећан. Успели смо сви заједно и ако сам дао мало више него остали, ништа не бисмо одрадили да нисмо сви учествовали, и рођаци и комшије”, каже Миладин који се у Србију није вратио сам, већ са супругом францускињом Мирјам са којом има троје деце, три сина и четворо унучади.

„Удала сам се за њега зато што сам га пуно волела, свуда сам ишла са њим тако сам сада дошла и у Правошево”, на добром српском прича Мирјам.

„Долазе нам и деца. Више су овде боравили када су били мали. Док ми је отац био жив, редовно, цео годишњи одмор смо проводили у селу. Најмлађи син нам је био пре месец дана. Презадовољан сам колико и шта смо све урадили, прво овај асфалтни пут а надам се да нећемо стати, да ћемо успети да га саставимо са школом и до осталих засеока. Пуно ми је срце сад”, прича Миладин.

Мештанин Правошева Драгивоје Љујић, учесник градње

Мештанин Драгивоје Љујић каже да овај пут некада није ни постојао и да је било беспуће.

„Излазили смо брдом, то је било мукотрпно. Зими смо се сами сналазили и чистили те путеве. Запрега је ишла и када су се дешавали неки смртни случајеви. Врло тешко се живело овде. Ево данас добили смо овај асфалт. Ово је велика ствар и захваљујем се великом донатору Миладину Васиљевићу који је повукао највише из свог џепа и препознао да је људима који би овде остали да живе то потребно. Ми смо између себе скупили колико смо могли новца, неко је продао краву, неко балван и углавном су се људи снашли”, каже Љујић, чија фамилија је скупила 4.350 евра и којима је новац стизао и из дијаспоре.

Он је додао да иако у Правошеву има данас мање народа, пут им је веома потребан како би им неко и дошао.

„Људи су се овде увек мучили. Тешко нам је и што смо пријпољска општина а они то слабо препознају, врло тешко се сналазимо, али све у свему има добрих људи који помажу и видим да ћемо изгурати. Још су овде горштаци којима реч много важи и много је битна”, наводи Љујић.

Директор Србијашуме ШГ у Пријепољу Никола Јелић

Председник Скупштине општине Нова Варош Никола Јелић уједно и директор Србијашуме ШГ у Пријепољу рекао је да асфалт који је урађен у Правошеву није за високе терете.

„Чуваћемо га, знамо колико смемо да оптеретимо камионе, поставићемо и знакове. Морамо сви заједно и ми из Србијашума и мештани и купци да се односимо домаћински. Ово је огроман капитал који много значи не само за општину Нова Варош, него и за Пријепоље. Златар је једна од најлепших планина сугурно у целој Србији, сваке године извуче се негде око 40 хиљада кубика што из варашког дела што из управе Пријепоље”, каже Јелић који је за овај пут издвојио 500 евра да помогне мештанима, а највише због председника општине Васиљевића који води порекло из овог села.

ГЗС