монографију која садржи све важне чињенице о постанку и трајању овог насеља. Књига „Град Чачак” на 583 странице обухвата дане, године и векове из трајања чачанскога, обогаћене подацима из свих времена које ова повесница памти. Аутори су Светислав Марковић и Илија Поповић и штампана је, као прво издање, у тиражу од три стотине.
Сажето и документовано приказани су догађаји што су обележили и прошло, али и наше време. Ратови, уздизања, градње школа и храмова и све друго што обележава ову отмену српску провинцију.
Једна од страна обухвата, шта да се ради, и податке о смањењу броја житеља на овом подручју. Ту се вели, на пример, ...
„Процес депопулације у Граду Чачку резултат је природног прираштаја, исељавања млађег становништва (посебно са сеоског подручја) и високог индекса старења на сеоском подручју.
У периоду од 1948. до 1953. године седам насеља (Бељина, Врнчани, Доња Горевница, Међувршје,Овчар Бања, Трбушани и Чачак) имају раст становништва . Стагнацију има 27, а опадање броја становника 24 насеља.
У периоду од 1953. до 1961. године раст броја становника има 12 насеља (Атеница, Балуга Заблаћка, Бељина, Коњевићи, Кукићи, Кулиновци, Љубић, Мршинци, Овчар Бања, Трбушани, Парменац и Чачак). Стагнацију у развоју становништа има 10 насеља, док се на 36, повећао број насеља у којима је опадање броја становника.
Од 1961. до 1971. године смањен је број насеља (девет) у којима је забележен раст становника (Атеница, Бељина, Коњевићи, Кулиновци, Лозница, Љубић, Парменац, Трбушани и Чачак). Повећао се број насеља са стагнацијом на 11. Број насеља са опадањем становништва био је 38, што је, опет, у порасту.
У периоду од 1971. до 1981. годионе повећао се број насеља у којима се бележи раст становништва на територији општине Чачак, односно повећа у насељима приградске зоне, која ће касније ући у састав града, или се, пак, налазе у другој, прелазној, зони гравитације Чачка. Овде се убрајају насеља: Атеница, Балуга (П), Бељина, Вапа, Заблаће, Јездина, Коњевићи, Кулиновци, Лозница, Љубић, Мојсиње, Паковраће, Парменац, Прељина, Трнава и Чачак. Ова насеља су, у ствари, зоне највеће концентрације становништва у општини у овом периоду.
Међутим, период од 1981. до 1991. гидине, само су три насеља исказала раст становништва, а то су: Коњевићи, Трнава и Чачак. Стагнацију су имала четири насеља, а то су: Балуга (З), Вапа, Заблаће и Станчићи. Опадање броја становника имало је 51 насеље, међу којима 14 са мање од 501 становника, 17 насеља је имало 501 до 1000 становника, а 15 насеља је имало 1001 до 2000 становника.
Раст становништва у међупописном периоду 1991-2001. година имала је само Трнава. Стагнација је забележена код 11 насеља, док је код 46 насеља евидентирано опадање броја становника.
Још горе стање је било у последњем међупописном периоду 2002-2011. година, када је раст становништва имало само једно насеље - Међувршје. Стагнацију је имало 10 насеља, а чак 47 насеља је забележило опадање броја становника.”
„Према последњм попису становништва, обављеном 2011. године, по броју становника чачанска општина (град) са 115 337 житеља заузимала је 12. место у републици.”
„По попису из 2011. највећа приградска насеља јесу: Трнава (2913), Мрачејевци (2.767), затим Трбушани (1968), Прељина (1840), Пријевор (1603), Присловница (1424), Горња Горевница (1299), Бресница (1295), Јежевица (1278), Мршинци (1264)...”
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.