Моравичког округа, у којима је било запослено 13.693 радника. Као непродата води се још само Фабрика резног алата у Чачку.

Вредност 70 одсто капитала свих 85 продатих предузећа била је процењена на 11,24 милијарди динара, и држава је за њих на аукцијама и тендерима добила 3,87 милијарди, или 34,43 одсто вредности. Уколико се рачуна по средњем курсу од 80 динара за евро, онда су предузећа вредна 140,50 милиона евра продата за 48,4 милиона.

Већина приватизованих привредних друштава постала је посед локалних предузетника, док су странци купили 16 од речених 85 фирми. Купци из Немачке, Аустрије, Црне Горе, Израела, Бугарске, Грчке, Словеније, Русије, Италије, Исланда, Кипра и САД платили су Србији 14,54 милиона евра за тих 16 друштавафирми.

Најскупље продато предузеће јесте угоститељски колектив „Морава” из Чачка, за који су купци дали 6 милиона евра. Следе такође чачанска предузећа „Путеви” (4,075) и „Аутопревоз” (3,94), па ПИК „Таково” из Горњег Милановца (3 милиона евра). Најмање – свега 16.000 динара – плаћена је фирма „Фризер” из Ивањице, чији је капитал био процењен на 81.000 динара. По капиталу, најтање је било предузеће „Први мај” из Горњег Милановца са свега 19.000 динара, али је на аукцији продато за 116.000 динара.

Највише такмичења на аукцијама било је приликом продаје фризерске задруге „29. новембар” из Чачка којој је цена скочила 264 пута (почетна 106.000 динара, продајна 28 милиона), и чачанске „Просвете” (почетна 3.798.000 динара, продајна 121 милион, или 32 пута више).

Коначан исход приватизације коју је спровела Агенција у Моравичком округу: Чачак: продата 44 предузећа са 4.640 запослених, укупна процењена вредност 5.575.081.650, продато за 2.866.445.000 динара; Лучани: продато 13 предузећа са 1.090 радника, вредност 494.153.000, продато за 206.241.000; Горњи Милановац: продато 12 предузећа са 5.128 запослених, вредност 3.339.650.000, продато за 387.433.000; Ивањица: продато 16 предузећа са 2.835 радника, вредност 1.830.987.186, продато за 410.197.186 динара.

Укупно у Моравичком округу: продато 85 предузећа са 13.693 радника, процењена вредност 11.239.871.836, продато за 3.870.316.186 динара (34,43 одсто).
Или 140,50 – 48,4 милиона евра (по средњем курсу=80).

Преглед кретања запослених у Чачку 1988 – 2010. Фото: Г. Оташевић

Честе полемике у Скупштини града Чачка око привредне снаге и броја запослених у појединим раздобљима новије историје, навеле су градску управу да затражи званичне чињенице. Тако је Регионална привредна комора из Краљева саопштила, позивајући се на податке Републичког завода за статистику, да је 1988. године на подручју града Чачка (тада општине) било 38.768 запослених, док је 2010. године на истој територији регистрован само 26.571 запослени.

За четврт века, дакле, овде је нестало више од 12.000 радних места а највећи пад регистрован је у привреди града, са 33.379 на 14.591 радника. Није бољи ни податак, такође, да је из године у годину опадао број запослених у привреди а растао у ванпривреди.

Тако је 1988. године Чачак, поред 33.379 радника у привредном, имао и 4.739 у ванпривредном и још 650 у индивидуалном сектору, како се тада називало приватно предузетништво. Године 1990. укупан број запослених био је 38.109 (32.350+4.762+977).

Током 1999. године број запослених износио је 33.545 (25.358 у привреди, 4.845 у ванпривреди и 3.341 у приватним радњама), а 2000. године 31.006 (22.618+4.998+3.390).

Наведени су и подаци за три године овог века: 2005. Чачак је имао 30.477 запослених (19.506 у привреди, 4.890 у ванпривреди и 6.081 код предузетника), 2008. године било је 29.716 запослених (16.923+4.959+7.834) а 2010. године од укупно 26.571 стално запослених Чачана у привреди је радио 14.591, у ванпривреди 5.151 а код предузетника 6.929 мештанин.

Све те велике промене збивале су се при приближно истом броју становника. По попису из 1981. године Чачак је имао 110.676 становника, године 1991. било је 116.618, године 2002. на овом подручју живело је 117.072, а 2012. 114.809 мештана.

Несавршена по себи, статистика може да поднесе разне примедбе, али се не зна да ли би то променило коначан резултат. Чињеница је да данас има далеко више непријављених радника него пре четврт века али је истина, такође, да су осамдесетих многи Чачани радили у фабрикама других општина, свакодневно путујући на посао у Горњи Милановац, Лучане, Краљево или Крагујевац.

ГЗС/ Гвозден Оташевић