ŠEF SABORSKOG ORKESTRA SPREMA MUZIČKO ČUDO: ČERGAR I VELIKI VIOLINISTI ZAPALIĆE PRANJANE

Pranjani/ Gornji Milanovac/ Čačak - Jedan od najboljih srpskih virtuoza na harmonici i šef Saborskog orkestra 15. avgusta izlazi na veliku pozornicu sa svojim orkestrom i vrhunskim majstorima violine.

 

Kada Aca Nikolić Čergar uzme harmoniku u ruke, nema mirnog sedenja, nema gledanja na sat i nema pesme koja ostaje nedovršena. Gde on povede, tu muzika preuzme sve – i pozornicu, i publiku, i srce.

Upravo takav muzički rusvaj sprema se u subotu, 15. avgusta, na Saboru violinista Srbije u Pranjanima.

Na veliku saborsku pozornicu stiže Aca Nikolić Čergar, jedan od najboljih i najprepoznatljivijih srpskih virtuoza na harmonici, ali i šef Saborskog orkestra, čovek kome je povereno da svojim iskustvom, znanjem i temperamentom vodi muzičko srce ovogodišnjeg Sabora.

Čergar u Pranjane dolazi u najjačem izdanju – sa svojim orkestrom i violinistima koji nisu samo izvođači, već pravi umetnici i majstori svoga zanata.

Uz njega će zasvirati Manuel Ristić, violinista čije gudalo ume i da zaplače i da povede hiljade ljudi u kolo. Stiže i Siniša Voz Vlauza, muzičar prepoznatljivog temperamenta i tona koji se pamti već posle prvih taktova.

Na pozornicu će izaći i Branko Ristić, čovek u čijoj violini žive i tradicija i vatra, kao i Momir Jovanović, pobednik prvog Sabora violinista Srbije, majstor koji se u Pranjane vraća na mesto gde je ispisao jednu od prvih velikih stranica saborske istorije.

Biće to susret harmonike koja ne poznaje granice i violina koje govore svakim jezikom ljudske duše.

Sviraće se stare pesme koje su nas odgajile. Sviraće se kola koja podižu i mlado i staro. Sviraće se melodije uz koje se slavilo, volelo, čekalo i tugovalo. Biće mesta i za ono što narod poželi, jer kod Čergara program nikada nije samo unapred pripremljen spisak kompozicija – program pravi publika.

„Pustićemo sve – sviraće se sve!”

To je najbolja najava onoga što 15. avgusta čeka Pranjane.

Neće to biti običan koncert, niti puko smenjivanje numera. Biće to veliki muzički susret na kojem se majstori neće nadmetati ko će biti glasniji, već ko će dublje pogoditi narodnu dušu. Harmonika će zadavati ritam, violine će se nadovezivati, preplitati i odgovarati jedna drugoj, sve dok saborska pozornica ne postane tesna za toliku energiju.

Aca Nikolić Čergar pripada retkoj vrsti muzičara koji ne sviraju samo prstima. On svira čitavim bićem. Njegova harmonika ume da zagrmi, ali i da se smiri. Da povede kolo, pa već u sledećem trenutku otvori neku staru uspomenu i vrati čoveka u mladost, za porodični sto, u zavičaj ili u vreme za koje je mislio da ga je zaboravio.

Zato je njegovo mesto upravo na Saboru violinista Srbije.

Kao šef Saborskog orkestra, Čergar neće samo predvoditi muzičare. On će povezivati harmoniku, violine, pesmu i publiku u jednu veliku saborsku celinu, vodeći orkestar kroz veče u kojem neće biti granice između bine i naroda.

Pranjani su stvorili Sabor da okupe najbolje, sačuvaju velike majstore i pokažu da narodna muzika nije prošlost. Ona živi, raste i prenosi se iz ruke u ruku – sa harmonikaša na violinistu, sa starog majstora na mladog naslednika, sa pozornice među narod.

A kada se na jednom mestu okupe Čergar, Manuel Ristić, Siniša Voz Vlauza, Branko Ristić i Momir Jovanović, jasno je da se ne najavljuje mirna saborska noć.

Najavljuje se čudo od muzike.

Najavljuje se svirka bez kočnice, bez kalkulacije i bez lažne otmenosti. Ona prava, narodna, koja najpre pogodi u grudi, pa tek onda stigne do ušiju. Muzika uz koju se ne pita ko je odakle došao, već koju pesmu želi da čuje i sa kim će da zaigra.

Te večeri u Pranjanima neće postojati velika distanca između pozornice i publike. Čergar i njegovi majstori sviraće narodu, ali i zajedno sa narodom. Svaki aplauz biće poziv za još jednu pesmu, svaki uzvik znak da se pojača tempo, a svako podignuto kolo dokaz da je muzika stigla tamo gde treba.

Posebnu emociju doneće povratak Momira Jovanovića, pobednika prvog Sabora. Od prve pobedničke violine do velikog saborskog orkestra, zatvara se jedan krug i potvrđuje da Pranjani svoje majstore ne zaboravljaju. Ovde se pamti svaki ton kojim je ispisana istorija Sabora.

Zato je 15. avgust veče za sve koji vole harmoniku, violinu i pesmu bez roka trajanja.

Za one koji znaju da jedno dobro kolo može da spoji ljude, da stara pesma može vratiti osmeh i da pravi majstor jednim tonom može reći više nego neko sa hiljadu reči.

Aca Nikolić Čergar, šef Saborskog orkestra, stiže u najjačem izdanju. Uz njega dolaze veliki majstori violine. Pustiće se sve, sviraće se sve – a Pranjani će još jednom pokazati zašto su prestonica srpske violine.

Subota, 15. avgust – spremite dlanove za aplauz, noge za kolo i srce za noć u kojoj će harmonika povesti, a violine napraviti rusvaj za pamćenje!



Glas zapadne Srbije