разговори су обављани са професорима и ученицима, али прави покретач дуалног образовања је привреда која свакодневно трага за квалификованим и стручним људима.
На ту тему причао је главни ментор практичне наставе у фирми Инмолд из Пожеге, Томислав Милетић, који је рекао да су успешно извели три генерације по систему дуалног образовања.
Он каже да је иницијатива за дуално образовање кренула из привреде, тачније од власника фирме Инмолд, Горана Јанковића који је по узору на системе дуалног образовања у западној Европи, покушао, како каже, да спроведе то у пожешком крају.
Томислав Милетић, главни ментор практичне наставе у фирми Инмолд, фото: ГЗС
,,Имајући у виду да има клијентелу у западној Европи, Горан Јанковић је видео како они раде и буквално, све оно што је видео у том систему пробао је самоиницијативно да спроведе на нашем простору. Добио је подршку Техничке школе и локалне самоуправе и сви смо се спрам својих могућности прикључили у тај пројекат”, рекао је Милетић.
Према његовим речима Јанковић је био визионар који је у том пројекту највише изашао у сусрет и 2011. године од једне руиниране просторије направио атрактивни центар са најсавременијим ЦНЦ стругом и 12 симулатора.
,,Поред центра са најсавременијим машинама, он је у склопу своје фирме направио још један едукативни центар са много више машина”, навео је Милетић и додао да они који покажу склоност према послу за који се едукују имају могућност запослења у Инмолду.
Милетић је истакао да у Техничкој школи “Пожега” постоје два четворогодишња смера која су у систему дуалног образовања, са којима су, како каже, до сада радили у највећем броју.
,,Ми смо поред смерова дуалног образовања Техничар за компјутерско управљање и Техничар мехатронике, укључили и трогодишњи смер Бравар заваривач, који се показао као добар и који може да парира четворогодишњем смеру”, изјавио је главни ментор практичне наставе у фирми Инмолд и додао да им је у циљу да деца имају више практичне наставе где ће у фирми проводити четири дана, а један дан школи.
Поред школских, Милетић је изјавио да ученици имају и ваншколске активности. Он каже да су били учесници Седмог Дунавског форума у Новом Саду и да је директор добио награду као креатор у смеру дуалног образовања.
Челебић: До квалификоване радне снаге само кроз дуално образовање
Како би обезбедили квалификовану радну снагу, сличним путем кренула је и пријепољска фирма Трендтекс.
Ова компанија је извозно орјентисанаса седиштем у Немачкој, чији је власник поборник дуалног образовања и који је и сам прошао систем дуалног образовања у западној Европи.
Према речима ПР фирме Суаните Челебић, и у овом случају је власник био иницијатор да се дуално образовање примени у поменутој компанији.
Суанита Челебић, ПР фирме Трендтекс, фото: ГЗС
,,Ми смо прво радили обуке преко Националне службе за запошљавање са квалификованим радницима, а онда смо брзо схватили да то није то, јер кад их уведете у линију морају да прођу одређен процес прилагођавања. Они не могу да задовоље компетенције радног места на коме се налазе”, рекла је Челебић.
Према њеним речима, касније је дошла идеја да крену са дуалним образовањем, јер како каже, сматрали су да је то најбољи начин да се млади школују и да се на тај начин се дође до квалификованих радника.
,,Причу је подржао кластер текстилаца општине Пријепоље, а прикључиле су се и фирме из Прибоја и Нове Вароши, око 14 предузећа која су подржала дуално образовање. Ми смо уписали већ другу генерацију. Упис прве генерације био је тежак и поред свих кампања које смо имали по основним школама, ми смо сваку сеоску школу обишли и причали о томе како је важно да млади, треба да имају занат у рукама”, рекла је Челебић.
Она наводи да је данашње време показало да ко има занат у рукама може увек да се снађе, али да се то мало заборавило јер сви су хтели да, како каже, буду академски грађани који хоће да иду на високе школе и да се дошло до тог момента где није могло лако да се дође до запослења, због стања привреде у коме се држава у једном моменту пронашла.
,,Ове године смо уписали друго одељење, са 28 ученика који су већ почели да долазе у наше производне погоне са одговарајућим бенефитима који су компаније понудиле тим ученицима. То подразумева бесплатан превоз, топли оброк, стимулацију од 2000 динара, тако смо се договорили јер још у потпуности није заживео закон о дуалном образовању. Ми сад гледамо шта су предности, а шта су недостаци тог дуалног образовања и да ли смо ми пронашли одговарајући начин како ћемо да приђемо тој деци. У једном моменту било је расправа о дуалном образовању, сматрало се да ћемо ми те ученике да искористимо као радну снагу. Али ја одговорно тврдим да кад дођу код нас у производни погон, ми сву пажњу поклонимо њима и њиховој безбедности и ономе што треба да науче, јер ми у њих улажемо, они нама сада не могу да допринесу јер не знају да раде, да шију да би ми њих могли да укључимо у директан процес производње”, навела је Челебић.
Она истиче да су у компанији свесни чињенице да морају првенствено да уложе у образовање, како би касније добили квалификовану радну снагу и да је то дугорочан процес који се мора плански одрађивати.
Челебић је нагласила да је компанија Трендтекс потписала споразум о међусобној сарaдњи са са лесковачким Технолошким факултетом, како би се тамо школовали кадрови који су њима неопходни, јер ова фирма има свој производни погон и у Белој Паланци и Горњем Милановцу.
Челебић и Милетић су мишљења да дуално образовање не може да се спроведе у дело без привреде и да осим министарства просвете у израду закона треба да се укључе и министарства привреде и финансија.
,,Ово је начин да задржимо младост у земљи како не би отишли у иностранство. У младост се мора улагати.”, закључио је Милетић.
Глас западне Србије
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.