који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божјег.
"Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама".

Овим речима арханђел Гаврило саопштио је Девици Марији да је одабрана од Бога да роди Божјег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља света и човека.

Отуда се и Благовест сматра колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода и обновљења твари.

Спадају у ред Богородичних празника, и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару.

Колико се у нашем народу поштују Благовести, говори и веровање да данас ни птице у шуми не свијају гнезда. Светкују га највише жене, због порода, посебно нероткиње моле се Светој Богородици.

По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме.

Нa данашњи празник који се сваке године обележава 7. априла, а пре зоре се пали ватра на сеоским брдима и двориштима како би дим тог јутра по народном веровању отерао змије које се на овај дан буде из зимског сна. Одувек су се људи широм западне Србије придржавали овог обичаја како би спасили од отровница децу и укућане. Радосав Илић из Негбине, крај Нове Вароши иако храбро гази девету деценију живота, јутрос је пре Сунца поранио да у свом дворишту, како обичаји налажу, упали ватру.

„Устао сам јутрос рано, запалио "буњак" и иверје у дворишту, јер то ваља данас због змија. Тако су некада наши стари радили јер на данашњи дан излазе змије. Имам 88 година и увек сам се придржавао овог обичаја али такође видим да и млађе генерације пале ватру и чувају чељад од змијског уједа”, прича Радосав.

На Благовести ове године на падинама Муртенице нема снега, али касни пролећни мраз (слана) сваког јутра наговештава да ће снега бити још. Након сунчаних дана од јутрос киша гаси ватру коју су ови горштаци заложили, а јутарњи ветар разноси дим са околних брда.

Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.

ГЗС