код Нове Вароши. Заљубљеници у ову, најмању од три хидроакумулације у кањону Увца, кажу да их ранијих година нису виђали, што потврђују и ренџери у Резервату.

Први снимак лабудова направљен је на Крстовдан. Радоињско језеро током зиме походе малобројни, а они који су 18. јанура намерно или случајно изашли на воду, кажу да је призор био готово нестваран.

„Уживање је било гледати их. Лабудови се у Србији најчешће могу видети на Сави и Дунаву и њиховим притокама, и колико се зна, ово је први пут да су виђени у кањону Увца. Упркос снегу и мразу Радоињско језеро није заледило, што их је можда привукло да сврате на пропутовању”, каже Дарко Ћировић из Специјалног резервата природе „Увац“.

Увачки кањон са Увачким, Златарским и Радоињским језером, повремено је или стално станиште за више од 200 врста птица међу којима је свакако најпознатији белоглави суп, ретка врста орла лешинара. Присуство лабудова овде пре није забележено.

„Чувар природе Стево Радовановић је овај пар лабудова први пут приметио око Нове године. Углавном бораве у кањону, на делу језера према Ужичком мосту, где су због све већег броја гнездећих парова белоглавог супа забрањени посета и пловидба, осим за чамце Резервата. На срећу мало су се ослободили, па смо искористили прилику и сликали их”, каже Ћировић.

ГЗС/Варошке новине