Легендарни певач открио нам је све о својој прошлости; о породици, првим корацима на естради, анегдотама из младости, као и о тешким данима када му нису цветале руже.
Кроз читаву његову животну причу преплићу се Мрчајевци, па се нисмо изненадили што је баш то село надомак Чачка изабрао за своју вечну кућу.
- Ја сам већ изабрао гробно место за мене и моју Гордану. Морао сам да резервишем место на нашем месном гробљу. Поставили смо две бетонске ограде, које нас чекају кад дође време за то. Нисам изабрао споменик и надам се да још не треба да размишљам о томе - каже Мирослав на почетку своје животне исповести за Хит и додаје да никада није ни помишљао да његова вечна кућа може да буде на неком другом месту:
- Наравно да ће бити у Мрчајевцима, па где друго? Мој пријатељ Жика из Париза ме је одвео у град Коломбе на североистоку Француске, где је сахрањен чувени генерал Шарл де Гол. Посетио сам његову вечну кућу и одушевио се када сам видео да се Де Голов споменик не разликује од било ког другог на том малом гробљу. И ја сам пожелео нешто слично да направим за себе... Ако сам заслужио, неко ће једног дана навратити и на мој гроб. Ако нисам, неће...
Мирослава за Мрчајевце везује толико тога: детињство, родитељи, младалачке љубави, први музички кораци, али и земљак Обрен Пјевовић, покојни композитор и текстописац који му је написао велике хитове.
ГЗС/Курир
- Срце ми је заиграло од среће када сам недавно видео да је мој музички отац Обрен добио улицу у Мрчајевцима. Ја вама не умем речима да опишем те емоције када дођем у своје родно село. Волео бих да се тамо преселим када одем у пензију, да чувам двадесетак оваца, шетам по воћњаку и обрађујем нешто мало земље - прича Илић, који сваки слободан тренутак проводи у овом насељу у моравичком округу:
- Кад год ухватим неку кривину, одлазим тамо. Живим у Београду и волим тај град, али ми се душа разгали само када сам у Мрчајевцима, то је нешто необјашњиво. Тада помислим у себи: "Ма, какав Београд, ово овде је рај."
Тешко му је било да оде из тог свог раја, па је у Мрчајевцима живео до своје 37. године. Мајка Милица и отац Живота одмалена су му усадили љубав према музици:
- Мој отац Жико певао је у сеоском хору који у нашем селу постоји дуже од сто година. Мајка Милица је такође певала као славуј. Имала је диван глас и још бољи слух. Увече, када се врати са њиве, певала ми је нешто попут успаванке. Због ње и за њену љубав сам и почео да се бавим музиком, да живим за песму, а касније и од песме.
Мирослав Илић је имао инцидент са Жељком Ражнатовићем Арканом у некада чувеном ноћном клубу "Дуга".
- У то време сам умео мало да се распиштољим и непримерено понашам. Аркан ме је испод стола шутнуо у цеваницу, а ја нисам знао ни ко је он, па сам га упозорио да се смири. Тада ми је рекао: "Ти ниси нормалан човек, под хитно да се манеш алкохола! Сваког другог бих убио да ми се тако обрати..." - присећа се певач.
