Купци због кризе траже јефтиније сорте јабука

Велики део прошле године обраних домаћих јабука завршиће у индустријској производњи, а као и на европском тржишту,

због мањка новца, потрошачи се одлучују за јефтиније сорте овог воћа
Сукоб у Украјини утицао је на пад извоза јабука у Русију, наше традиционално највеће извозно тржиште. Домаћи произвођачи, у првих 11 месеци 2022. године, у Русију су пласирали јабуке у вредности од 62 милиона евра, што је за око 10 милиона евра мање него у истом периоду претходне године. Извозници кажу да су почетне препреке у транспорту превазиђене, ипак пут до руског тржишта сада је нешто дужи јер камиони робу превозе другим рутама. Ипак, ови губици делимично су надомешћени извозом у нове државе, попут Уједињених Арапских Емирата.

И глобално тржиште јабука суочава се са значајним изазовима у различитим регијама. Произвођачи се боре са различитим проблемима у производњи и дистрибуцији, објавио је недавно специјализовани портал ”Фрешплаза”.

Ситуација на тржишту држава чланица ЕУ је различита. Пољска, као велики произвођач, извози и преплављује тржиште ЕУ и других земаља. Очекује се да ће квалитетне јабуке из хладњача доспети и у Азију. Истовремено, Холандија се бори са прекомерним растом увоза јабука из Пољске, док је инфлација смањила потрошњу овог воћа у Белгији. Како се наводи, потрошачи сада више траже јефтиније сорте, као што је јонаголд, док је приметан пад тражње за клупским сортама.

 

Фото: ГЗС

Објављено је да су пре 20 година Белгијанци трошили 12 килограма јабука по становнику, а сада свега 6,8. Француској је 2023. година почела са релативно малим залихама јабука. Мања је понуда, али и извоз, што даје стабилност тржишту. Просечна малопродајна цена јабука у француским радњама је два евра, али је откупна цена за произвођаче изузетно ниска. На немачком тржишту доминира јабука из домаће производње.

Раст продаје јабука у односу на прошлу годину остварила је Аустрија, док Италија бележи најмање залихе – 961.955 тона, што је најниже у последњих неколико година. Цене јабуке у Шпанији су више него прошле сезоне, али ниже од просека. Проблем је и што се Турска, после разорног земљотреса, суочава са проблемима у дистрибуцији. Очекује се да ће логистички проблеми повећати цене овог воћа. ”

Морамо да утичемо на повећање потрошње воћа у Србији. Она је тренутно 10 до 11 килограма по становнику годишње. То је јако мало”, каже Зоран Кесеровић, професор воћарства на новосадском Пољопривредном факултету.

 

ГЗС / Политика