Дан Д за Србију: Шестог фебруара ЕУ ће нам рећи шта тачно тражи од нас и шта морамо да урадимо са Косовом 


Vreme danas: popodne kiša, temperatura od 14 do 18 stepeni              Danas isplata redovne naknade za nezaposlene              Peti dan Srpskog festivala svetske muzike              Polaganjem venaca na pet spomenika obeležen Dan opštine Gornji Milanovac             

 
Дан Д за Србију: Шестог фебруара ЕУ ће нам рећи шта тачно тражи од нас и шта морамо да урадимо са Косовом
Trenutno na sajtu: 549       |       Podeli:
05.02.2018 | 0 коментар(а)



Шести фебруар биће дан Д за Западни Балкан, а пре свега за Србију и Црну Гору, јер ће тада бити

објављена стратегија Европске уније (ЕУ) о потенцијалном проширењу. Ако буду усвојени досадашњи предлози, и наравно ако испуни услове, Србија би 2025. године могла да постане пуноправна чланица Уније.

Према до сада познатим предлозима из Нацрта овог документа, руку под руку са Србијом иде и Црна Гора, а услов који је неопходно испунити је владавина права. У случају Србије још једна ствар је неопходна - нормализација односа са Косовом.

Србија до ЕУ, година по година

Према ономе што је до сада познато, очекивања су да би током 2019. године требало да буду испуњена прелазна мерила у поглављима правосуђа и унутрашњих послова, као и пуна нормализација односа с Косовом. У Поглављу 23 Србија има 50 прелазних мерила, а у Поглављу 24 њих 41, док је прелазно мерило у Поглављу 35 о Косову - потпуна нормализација односа.

По испуњењу, ЕУ би требало да реши питање мерила за затварање поглавља, и да буде спремна за другу фазу преговора најкасније до краја 2019. године.

Такође, у Нацрту се наводи да би, под условом да се испуне сва мерила за затварање у свим поглављима, земље чланице ЕУ могле да дају пристанак на затварање преговора са Црном Гором и Србијом на међувладиној конференцији до краја 2023. године.

Након тога, и ако до тада буду успешно закључени преговори, 2024. године требало би да буде потписан приступни споразум са Србијом и Црном Гором.

Следећи, и последњи корак је ратификација приступних споразума, што би значило и улазак у поноправно чланство.

Не само две земље, већ цео регион

Како је пре неколико дана објавио “Фајнаншел тајмс” (ФТ), план ЕУ је да у своје чланство прими шест балканских држава: Албанију, Србију, Црну Гору, Македонију, БиХ, али и самопрокламовану државу Косово.

Главни разлог за то је што Брисел сматра да је ово “терен” преко ког се на хиљаде миграната домогне тла Уније.

Међутим, ФТ наводи и да стратеги ЕУ страхују да Русија опасно шири своју зону утицаја, управо на подручју где традиционално већ има савезнике - Западном Балкану.

Могуће измене и случај Шпаније

Међутим, Нацрт овог документа, овако како за сада изгледа, није и коначан јер свака земља чланица Уније, може да пошаље своје предлоге, али и замерке, као што је то претходих дана учинила Шпанија.

Наиме, ова земља је ЕУ проследила низ протестних докумената, у којима између осталог пише да се противе коришћењу термина WБ6 (скраћеница за шест земаља Западног Балкана), али и да за њих “Косово није део процеса проширења”.

Такође, један од предлога је да се Косово може посматрати само као регион у оквиру Србије. Наравно, Шпанија ово не ради због Србије, већ пре свега имајући у виду своје интересе, нарочито имајући у виду прошлогодишње искуство са Каталонијом. Међутим, да ли ће се ова опаска наћи у коначном тексту стратегије, видеће се већ за неколико дана.

Пре пријема, решење свих отворених питања

Ипак, постоји и једна ствар која је заједничка свим предлозима који се односе на овај документ, јесте да ће земље Западног Балкана, пре коначног пријема у ЕУ, морати да реше сва отворена питања која постоје већ годинама, односно деценијама.

Правно обавезујући споразум - обавезан!

Чини се да је правно обавезујући споразум између Београда и Приштине све ближа реалност, имајући у виду и Нацрт стратегије, али и изјаве које у последње време све чешће понављају и српски и европски званичници.

Фото: Танјуг

ЕУ очекује од Србије правно обавезујући документ са Приштином, после којег би могли да постанемо чланица ЕУ - рекао је пре неколико дана председник Србије Александар Вучић.

То је поновио и нешто раније, али и крајем прошле године, а то се ових дана могло чути и од председника Европског парламента Антонија Тајанија.

Шта је са осталим земљама?

За земље региона, у Нацрту стратегије за проширење Западног Балкана пише да би 2019. Албанија и Македонија требало да отворе приступне преговоре са Бриселом, а БиХ да добије статус кандидата за чланство у ЕУ, подсјећа портал. Македонија би требало да постигне опипљиве резултате у решавању спора око имена земље.

Што се Косова тиче, пише да до краја 2019. мора постићи пуну нормализацију односа са Србијом, чиме би отворило пут напретка према Европи. Босна и Херцеговина би до краја 2023. требало да постигне напредак у реформама и функционалности како би била спремна за отварање приступних преговора.

Стратегија о Западном Балкану усвојена 6. фебруара у Стразбуру, а само дан након тога, тачније 7. фебруара, европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан долази у званичну посету Србији.

Извор: Блиц, Лана Гедошевић

 




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.750.275 посета
Тренутно на сајту: 549 посетилац(a)