пролазили постао је хоби који кад уђе у крв никако не излази. Иако понекад оспоравани, ловци су ти који села и њихове мештане спасавају од предатора и дивљих звери.

„Од своје шесте године идем у лов то је код нас традиција. Ловачки пси су најважнији кад кренемо у шуму, а сваки дан сваког лова је посебна прича и нешто што остаје у срцу доживотно. Острел се наравно најдуже памти, али промашај се памти мало дуже, ко је промашио он се увек тога сећа”, рекао је за РИНУ ловац Слободан Велисављевић.

Ловац Слободан Велисављевић, Фото: РИНА

Предео Драгачево је права посластица за љубитеље лова и управо ту се окуља велики број њих из свих делова Србије. Тако је било и сада када је организована још једна хајка на лисицу.

„Имамо доста високе и црне дивљачи, срнеће дивљачи и дивљих свиња, занимљиво је што на чак и на висини од 900 до 1100 метара имамо доста фазана што није у природи нормално, јер се фазан налази у нижем делу”, рекао је Бобан Рудинац предсеник ЛУ „Каона”.

Велика средства уложена су у реконструкцију ловачког дома како би и ловци из овог краја, али и сви они који долазе са стране имали место за одмор после напорног лова, али и за дружење.

Фото: РИНА

„Ловачки објекат био је у лошем стању, у протекле две године урадјена је прерада крова, све просторије су уређење, уведено је централно грејање, све је доведено на неки најбољи ниво, захваљујући спонзорима који су несебично помогли, рекао је Милош Борисављевић.

Велики број ловаца био је укључен у ову хајку, а ловци се надају да ће и свака наредна ловна сезона бити боља и успешнија. Ловцима којих има око 140 у Ловачком друштву „Каона” поред доброг лова, подједнако је важно и дружење.

РИНА / ГЗС