Празник пада уочи дана Светог великомученика Димитрија због чега се задушнице и називају Митровске.

На задушнице се у православним црквама служи света литургија и парастос на ком свештеник вином прелива жито, а после службе људи обилазе гробља. На гробовима се пале свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за умрле. Ако није могуће отићи на гроб покојника њима се служи помен у цркви.

Према учењу Цркве на задушнице се верници моле у храмовима и на гробљима за покој душа умрлих, а чине и милостињу. Задушнице увек падају у суботу, кад се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу. У цркви се на задушнице помињу и речи једног од највећих хришчанских богослова Светог Јована Златоустог.

На Задушнице у многим местима износи се храна на гробље. Та храна се дели са људима који посећују гробље уз помињање за спас душе покојника.

Сем што се износи храна на гробље, у неким местима и свештеник долази да држи опело упокојенима. Тада укућани узимају по неко зрно и бацају га на земљу уз речи: „Вечнаја памјат, лака му земља". У неким крајевима не излази се на гробље, већ се Задушнице обележавају постављањем трпезе у кући, а опело за покојникову душу и спас на оном свету одржава се у цркви. Том приликом домаћин доноси на папиру забележена имена својих покојних предака како би свако од њих био поменут у молитви.

ГЗС/Курир