Дечја граја најгласнија је у дане празника и недељом јер се тад сакупе сва деца. Место њиховог окупљања за сад је једна ливада коју су њихови родитељи наменили за игралиште, али немају средстава да га сами преуреде за ту намену. 

„Ми смо преуредили колико смо успели, поставили смо љуљашке, обећали су нам из локалне самоуправе неке реквизите али још ништа нисмо добили. Требао би нам један кош, да се нивелише избетонира или асфалтира, постави још нека справа како би се деца овде играла. Моје унуке тренирају кошарку и одбојку, још деце из овог краја се рекреативно бави спортом а ово би за њих било пун погодак. Имамо око 35 кућа и близу 40 деце из овог краја, даће Бог биће нас још“, каже за ТопПрес Драган Васиљевић, мештанин овог краја. 

Фото: ТопПрес

Он истиче да су се обраћали надлежнима и због проблема са канализацијом, јер како каже свако домаћинство има септичку јаму и већ долази до бројних проблема. Такође додаје да имају потешкоћа и са превозом јер аутобус не саобраћа кроз њихов крај.

„Ми кад би морали да идемо на аутобус, требали би да сиђемо до центра села јер аутобус не стаје код Трафо станице која је наша најближа станица иако и до ње има око 600 метара. Више пута смо апеловали да нам се асфалтира и приведе намени  преки пут до Љубесела  који би доста олакшао превоз деце и приближио нас граду, међутим, нити смо добили тај асфалт нити има аутобуса“, истиче Васиљевић.

Због недостатка аутобуса, родитељи су принуђени да возе своју децу до школе, иако су углавном у радном односу. То им како кажу представља велики проблем јер послодавци често немају разумевања и због таквих околности углавном један родитељ није запошљен.

Иако живот на селу носи са собом бројне потешкоће, млади нису одустали од дедовине и улажу велике напоре да својим наследницима обезбеде боље услове за живот и срећније детињство.

ГЗС/ ТопПрес