Музеј слатка: Чувар и промотер српског идентитета, традиције и културе

Краљево - Слатко као посебна и скупоцена посластица,која се најпре служила на византијском двору,у нашу грађанску културу

доспело је крајем 19 и почетком 20 века када јача национални идентитет и свест о значају традиционалних вредности. У циљу очувања и промоције богатог и разноврсног културног и гастролошког наслеђа и отварања нових садржаја, који ће као значајна и несвакидашња туристичка понуда наћи своје место на културној мапи Краљева и Србије, Марина Ликућ Цветић, историчарка уметности и њена кћерка Лидија Цветић Вучковић,глумица и доктор наука уметности и медија, уз подршку супруга и оца Драгомира,дошле су на идеју да у центру Краљева,у очуваном амбијенту салона са почетка 20 века отворе музеј под називом “Музеј слатка-Кућа Цветића“.

Од 32 врсте слатка за које се зна у Србији Цветићи сами производе 24 врсте и то искључиво од воћа,цвећа и зачина из свог дворишта.Колекције слатка из “слатке“ радионице две шармантне Краљевчанке стигле су до Енглеске, Јапана, Индије, Француске и неких других држава и то у посебно дизајнираној амбалажи koja верно презентује град и земљу одакле слатко потиче.

,,Циљ отварања музеја је да вратимо слатко у Србију јер оно то заслужује као важан симбол и обележје који на аутентичан и готово уметнички начин промовишу нашу историју,традицију,обичаје али и грађанску културу. Књегиња Љубица, жена књаза Милоша, прва је у Србији кувала слатко. Док је књаз боравио у Крагујевцу она је као главна домаћица прела, месила и пекла хлеб, а недељом кувала слатко. Интересантно је да је у то време у Србији било пуно путописаца, међу којима и Феликс Каниц, Ото Дубислав Прих, Густав Раш и други који су без изузетка писали да се у кући министара, професора, банкара, адвоката и лекара, као и кућама скромних трговаца и занатлија, посетиоцима за добродошлицу служи слатко. Само то, да не спомињем друге вредности, слатко је заслужује музеј“, казује Марина Лукић Цветић.

Музеј слатка-мала академија кувања и послужења

Кућа потомака Филипа Цветића,чувеног краљевачког трговца вина,временом је постала својеврсна мала академија у којој, поред рецепата о свим врстама слатка, посетиоци могу сазнати све о начину послужења првог српског бренда. Др Лидија Цветић Вучковић посебно наглашава да слатко захтева дугу и стрпљиву припрему као и начин кувања како би данас у хиперпродукцији слатких производа-џемова, пекмеза и разних намаза задржало културну и идентитетску симболику за Србију.

,,Слатко се припрема од најбољих целих и једначитих комада воћа,односно цвећа, на пример љубичице, јоргована итд. који се дуго припремају и кувају, неки и неколико дана у “пет или девет вода“. Слатко мора бити провидно, не сувише ретко, ни густо. У одабиру плодова као и процесу кувања љубав, знање и искуство домаћице има непроцењиви знача. Међутим, није у томе све. Много тога од драгоцене користи има и у начину послужења јер слатко не симболизује само добродошлицу него и сублимира нешто најбоље што та домаћинска кућа има“, каже Лидија Цветић Вучковић, глумица и интелектуалка која је уз мајку Марину ушла у све тајне кувања најбољих и најукуснијих врста слатка.

Сачувати наслеђе за будућност

У музеју слатка породице Цветић налази се и мноштво предмета за послуживање слатким. Ту су све колекције које су у Србији употребљаване у претходних 150 година тако да посетиоци сами могу да одаберу колекцију којом желе да буду послужени. Зато ово несвакидашње “слатко“ музејско здање и власници и гости називају и “музејом малих предмета и великих сећања“ који с пуно оправдања припада значајном нематеријалном културном наслеђу које треба баштинити и сачувати за будућност. По речима Марине Лукић Цветић и њене кћерке њихов музеј слатка има управо ту функцију.

РИНА/Миланко Даниловић