скривеном беспуту већ годинама потпуно сама живи Радица Бркушанин (70).

Жена Рибинзон Крусо дане проводи у дрвеној кућици, без струје, без воде а неретко и без хране, али ниједном се није пожалила и храни се искључиво шумским плодовима печуркама и дивљим боровницама. Учитељица изоближњег села Маглич, Вања Николић, већ неколико пута била је у посети код Радице како би јој однела храну и хигијенске пакете, али како каже нерадо их прима.

„Овај последњи пут кад смо ишли, нисмо је пронашли у кући. Вероватно је отишла у бербу шумских плодова како би могла да се прехрани. Она се одавно дистанцирала од људи, као да их се плаши. То је жена која не зна ни који је датум, ни година. Она се дистанцирала од људи и мало контаката има. Када сам дошла за Васкрс код ње она није знала да је тог дана празник, следећег пута када сам долазила питала сам је који је месец она није знала, али је одговориа "па видим да је јесен и одлазе птице, све се мање чују“. Плаши се људи, јако тешко ступа у комункацију. Има своју шуму и то понекад трампи са дрвсечама за храну, али веома тешко и ретко“, каже за РИНУ Вања Николић.

Ова учитељица је три пута долазила код ње, а последњи пут пошто је није пронашла храну коју је понела оставила је испред врата.

„Јако је скромна и од свог поноса прима само нужне ствари и намирнице. У време зиме када извор заледи она сакупља снег који топи и претвара у воду за пиће, снегови који нападају буду и преко три метра, све ради сама, спрема дрва. Понудили смо је да истружемо дрва, али она је одбила и рекла "шта би ја радила преко лета ако не би доносила и цепала. Жена која више од 20 година живи сама, жена вук што би се рекло“, прича Вања.

Извор са ког доноси воду на абрамачи налази се од њене куће удаљен неколико стотина метара, али то јој не представља проблем. До дома води шумска стаза којом се може проћи само пешке или на трактору . Трава је покошена, што значи да Радица врло добро барата свим мушким пословима.

„То је јединствена жена у Србији , а оно што сам приметила јесте да иако нема основне услове увек је на њој све чисто, уредна и педантна жена. На белом џемперу који носи нема ниједна тачка, у кући је све под конац. Њу новац и материјалне ствари не занимају, мислим да је она у некој фази тиховања, људе не виђа по неколико месеци, а годинама није сишла до града“, отрива учитељица из Маглича.

Иако је овај пут није пронашла кући, Вања планира да ову храбру жену посети ускоро још једном и нада се да ће тадфа имати више среће.

„Она је сада старија и потребна јој је помоћ иако је одбија. Покушавали смо на све начине да допремо до ње, јер неће још дуго моћи сама. Хтели смо да јој обезбедимо алтернативни смештај у бољим условима, али све је одбијала. Надам се да ће се ове зиме нешто променити“, закључује Вања.

ГЗС/РИНА