контролом баца у хистерију, јер не могу да прихвате да је и у највећој економској кризи и даље под контролом и да износи 53,7%, навео је на Фејсбуку министар финансија Синиша Мали.
„Са друге стране, имате просек јавног дуга евро зоне који ће по пројекцијама на крају ове године износити 93,6%. Пре само неколико година наш јавни дуг је достизао преко 70% БДП-а, и то искључиво као последица лошег економског управљања оних који нас сада критикују. Данас, усред једне од највећих криза која се распламсава, српски јавни дуг је у договореним мастрихтским оквирима, у зони сигурности из које нема намеру да се помера. Пошто су медијима под контролом опозиције тема постале и гаранције државе, треба знати да је услед појачане контроле издавања гаранција претходних година гарантовани јавни дуг скоро преполовљен и бележи пад са 2,8 милијарде евра колико је износио на крају 2013. године, на 1,6 милијарди евра на крају октобра 2022. године”, написао је министар финансија.
„У истом периоду је дошло и до пада гарантованог дуга у укупном јавном дугу на 4,9 одсто са 14,1 одсто. Опет супротно ономе што неки пишу, у складу са Законом о јавном дугу, у стање гарантованог јавног дуга укључен је укупан износ искоришћених, а неотплаћених средстава кредита. Дакле, иако сам много пута објашњавао у последњих неколико месеци, није ми тешко да поновим – српске јавне финансије су стабилне, на данашњи дан на рачуну имамо 293,6 милијарди динара, нисмо презадужени и осим у лудим надањима и сновима опозиционих критичара, нисмо на ивици пропасти. А у свежем сећању нам је како пропаст тачно изгледа. Пропаст је, подсетићу, када сте у претходној кризи започетој 2008. године у рекордном року довели земљу до банкрота, пропаст је када нисте баш ништа урадили да заштитите грађане Србије од инфлације, а морали сте и то вам је морао бити апсолутно најважнији задатак, пропаст је што сваки четврти грађанин Србије није имао посао, није могао да издржава своју породицу, пропаст је и просек зарада у новчаницима оних грађана који су имали среће да су запослени а који се кретао испод достојанства, са једва преко 300 евра, пропаст је урушавање комплетне привреде коју сте спустили на колена док сте слегали раменима позивајући се на кризу. Тако, укратко, изгледа пропаст. А бројке у које данима покушавате да проникнете, да измислите други контекст и изместите из светских оквира су пример како изгледа – борба. Борба за грађане, борба да земља не посустане, да економски раст не успори, да се не затварају радна места, да не пада стандард. И она данас нам даје просечну плату изнад 720 евра, раст бруто домаћег производа у години када су много јаче економије пред рецесијом, никада веће стране директне инвестиције у износу од 3,4 милијарде евра у првих 10 месеци ове године. Борбу да се ублаже ефекти инфлације на живот грађана, борбу да Србија никада више не буде презадужена земља без економске снаге да заштити привреду, радна места, раст, грађане”, наводи Синиша Мали.
Новости / ГЗС
