То је најбоље показао и током пандемије корона вируса када се добровољно пријавио да волонтира у ужичкој болници, без обзира на опасности којима је у том тренутку изложио свој живот, преноси РИНА. Био је распоређен на техничкој служби Медицински гасови, носио је болеснике, боце са кисеоником, одржавао постројења, обилазио цистерне.

И тако у првој, другој и трећој смени. Због тога га данас на улици препознају многи којима је управо овај Ужичанин спасавао животе.

- Давали смо сто посто себе, и поред свих обавеза које смо имали, са сваким новим таласом короне имали смо деветнаест одељења која су била претворена у ковид одељења у целој болници у којима су били заражени и плус касарна у којој се налазио 148 људи. Ми смо их обилазили. Доста суграђана нам је захвално што смо им животе спасили, али исто тако има и она ружна страна када смо преминуле износили, а дешавало се некада само у првој смени да 30 људи изгуби животе, то је било катастрофа због чега сам касније имао и кошмаре, започиње причу Бојан за РИНУ.

Када се ситуација између првог и другог таласа короне мало стишала, Бојан ни тада није стао већ је омалтерисао пола ортопедије и цело инфективно одељење. Радио је најтеже физичке послове, помагао зидарима и лимарима. Сви су за њега имали само похвалне речи, од начелника, преко пословођа до директора служби. Надао се Бојан да ће захваљујући свом поштеном раду коначно добити стално запослење и тако помоћи оцу који је полуинвалид, али и допринети кућном буџету јер њих двојица живе сами и то од минималне пензије. Међутим, овај младић доживео је непријатно изненађење и хладан туш, јер након што се све стишало за њега посла није било.

- Био сам спреман као волонтер да одређено време радим и без плате, међутим они су мене запослили одмах. Ипак, као неуговорени радник првих шест месеци нисам примио ковид додатак који је редовно исплаћиван свима, на моје питање могу ли и ја добити, рекли су ми тек после три месеца. Након тог периода поново сам питао, рекли су мора проћи шест месеци, испоставило се да није тако, јер никада га добио нисам. Добио сам једино ту Картицу погодности "Наш херој", коју издаје Влада РС, имао сам предност при куповини у маркетима као и у осталим установама, међутим ова картица у Ужицу не важи, дадаје Ужичанин.

Његови уговори о раду продужавали су се са три на шест месеци, али од коначног запослења на крају није било ништа. Све је остало само на обећању.

- После годину дана рада, обећавали су ми да после тог уговора стиже одобрење и да ћу добити за стално. Међутим, прошле године у априлу месецу стигло је прво одобрење из Београда, тада је примљено преко 40 људи, док су мени рекли да сам први на листи. Нико ме звао није, а ни запослио. За мене није било места. Зато сам сада у веома тешкој ситуацији, живим са болесним оцем са 10.000 динара месечно. Њему треба за лекове, па се дешава да некад једем само једном дневно јер не може тај новац све рупе да закрпи, са тугом у гласу каже Бојан.

Због безнадежне ситуације у којој се нашао, Бојан је одлучио на крају да се обрати медијима. Како каже, уколико га не буду чули они који му могу помоћи, штрајковаће глађу испред Владе РС, како би коначно добио заслужену правду.

ГЗС / РИНА