који је рањен ножем 30. априла у својој кафани на Бумбаревом брду, јавно је опростио свом нападачу и док се још опоравља од повреда саставио је текст песме за коју каже да ће бити најбоља од свих које је досад компоновао. Он је за РИНУ и ГЗС доставио рукопис, начињен 16. маја где са пуно осећања описује један од најтежих тренутака у свом веку.

То иде овако:
„Од рођења свога ја сам чудо био/ помагао сваком ко ме потражио./ Моју сваку муку ја с вером преживим/ дал` ћу мирну луку једном да доживим”.
Рефрен: Богу хвала, ево ме корачам/, увек рањен могу више да ојачам./ Ја поштујем сваког, ником се не светим/, духовна ме крила носе к`о да летим.
Увек друштво моје излечи ми душу/, к`о небеска чесма кад прекине сушу/, многе моје муке ја песмом премостим/, и најтеже ране памтим ал` опростим.”

Жив био, Слободане.

РИНА