Са плантаже Милојевића стижу само најквалитетнији производи

Чачак - За успех у повртарској производњи, неопходно је одабрати три профитабилне културе, укључити све чланове породице у посао

и производити здраву храну коју ће, поред купаца, јести ваша деца и унуци, поручује Мирослав Милојевић из чачанског села Горња Горевница.

Да Мирослав Милојевић неким случајем живи у Словенији, а не у Горњој Горевници, пољопривредни експерти били би поносни на његов рад и на сва врата хвалили како органска храна из њихових њива завршава у маркетима, до сада би та храна имала своју етикету и била означена географским пореклом и звучним именом, са описом да је то здрава храна коју могу јести и деца...али он не мари. Његова битка почела је давне 1985. године, када је кћерка појела парадајз који је купљен у оближњој трговини, и од последица велике количине хемијских препарата, добила алергију и гушење. Тада се заклео, да ће оно што он произведе бити без иједног третирања.

Мирослав Милојевић, успешан повртар из чачанског села Горња Горевница, фото: Агропрес

Подизао је пластеник по пластеник, квалитетом осигурао пласман свега што произведе, а то уједно једу и његова деца и унуци. Данас би могао, да има слободног времена, али га до зиме нема, да својим искуством кроз предавања, али и стручну праксу покаже и докаже како млади могу опстати на селу, како бити успешан пољопривредник и искористити погодности плодне српске земље, али и онога што вам држава кроз субвенције омогућава, да искористите.

„Прва тајна успешног пословања јесте пласирати културу када јој је највећа потражња. Ових дана завршава се сеча спанаћа и сеје се кромпир који стиже око првог маја. Након кромпира, следи црвена паприка, то је тај круг. Друга тајна је организација, сви из куће имају своје обавезе, од унука до синова, јер свима нам је заједнички циљ, да зарадимо. Трећа тајна је квалитет, нема хемије, оно што произведеш има да једеш, прво твоја деца, а онда и сва остала. Када се будемо тако односили према храни коју производимо, онда можемо себе сматрати успешним”, каже Мирослав Милојевић из чачанског села Горња Горевница за Агропрес.

Спанаћ из пластеника Мирослава Милојевића, фото: Агропрес

Приноси спанаћа су према речима Мирослава већи него очекивани.

„Ово је врста спанаћа, долфи, увозно семе које даје принос негде око два килограма по квадратном метру, из једне фолије од ар ипо, 150 квадратних метара добијамо око 300 килограма спанаћа. Спанаћ је био под 14 пластеника, то је негде око 23 ара и то све пласирамо на нашем, домаћем тржишту. Годинама радимо за КМН, они су препознали квалитет јер ми оно што производимо не прскамо, тежимо ка здравој храни за људску употребу”, каже Мирослав за Агропрес додајући да све што спанаћ добије је вода, у заливању, али пред садњу црвене паприке убацује се стајско ђубриво па земљиште добија све што му је неопходно за три културе које се у пластеницима размењују.

Све што се произведе у домаћинству Милојевића има осигуран пласман, фото: Агропрес

Након сече спанаћа, почиње сетва кромпира који ће бити спреман за почетак  маја.
„Ових 12 пластеника што ће бити под кромпиром то је негде два до три килограма по једном квадратном метру, то је солидан принос за млади кромпир јер он се не чека да израсте и прерасте у крупан, као меркантилни, него се продаје као млад. Што се пласмана тиче, ми немамо проблем око продаје, јер радимо са познатим купцима, зато и не третирамо хемијским препаратима. Битно је само добро проветравање под фолијом када почну топли дани, али не затварамо фолије, нема орошавања, када нема орошавања нема ни болести “, додаје Милојевић за Агропрес.

Сточни фонд у домаћинству Милојевића чини једна крава, јер за повртарску производњу без хемије, неопходно је стајско ђубриво. Годинама се подизао један по један пластеник,а након седмог, Мирослав је одлучио да искористи субвенције како би производњу удвостручио.

Цео текст можете прочитати на сајту Агропрес-а.