Годишњица отмице у Штрпцима, Зиндовић примио подорице убијених

Пријепоље - Навршавају се 24 године од отмице у Штрпцима, што је злочин који се догодио 27. фебруара 1993. године, када су припадници српских паравојних

јединица под командом Милана Лукића отели групу путника из воза 671 на релацији Београд–Бар, у месту Штрпци. Отети путници, 18 Бошњака и један Хрват, потом су погубљени.

Већина убијених су били држављани СР Југославије и били су углавном из Прибоја, Пријепоља, Београда и Подгорице. Међу њима је било и држављана Босне и Херцеговине.

Иако је неколико директних извршилаца осуђено, још се не знају имена оних који су наредили и организовали овај злочин.

У Пријепољу, поред старог моста на Лиму, 2009. је откривено спомен-обележје жртвама отмице.

На белом мермерном камену у облику традиционалног муслиманског надгробног споменика нишана, исписана је порука "Ко у овој земљи заборави 27. фебруар 1993. и станицу Штрпци одустао је од будућности".

Изградњу спомен-комплекса финансирала је Скупштина општине Пријепоље.

У Бијелом Пољу, у фебруару 2016. године је постављен споменик у облику муслиманског надгробног споменика, посвећен жртвама те отмице.

Фото: Глас западне Србије

Поводом годишњице злочина у Штрпцима, председник општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић са својим сарадницицма, примио је породице отетих и убијених путника.

“Општина Пријепоље је учинила све што је у њеној моћи и што је у њеној надлежности. Својим средствима смо 2009. године једногласном скупштинском одлуком израдили спомен обележје за наше трагично настрадале суграђане. Од тада традиционално председник општине прима родбину настрадалих путника у возу у Штрпцима и уручујемо им једнократну материјалну помоћ”, рекао је Зиндовић.

Он је додао да код свих надлежних установа као и код републичких органа инцирају да се предузму све мере како би се пронашли остали земни остаци трагично настрадалих и како би се до краја расветило овај злочин.

 

Фото: Глас западне Србије

Наил Кајевић, коме је брат међу унијенима, рекао је да очекује да ове године буде завршено суђење у Београду.

"Породице су очекивале да се овај случај много раније заврши. Држава би могла више да се ангажује како би смо пронашли тела наших најмилијих и сахранили их по нашим обичајима како би пронашли душевни мир колико је то могуће", рекао је Кајевић.

Глас западне Србије