много више сметају и чине невоље него пре три, четири деценије или више. Доба мобилних телефона, компјутера и дигитализације већег броја шалтерских услуга у данашњем свету сасвим је уобичајена појава и олакшица за бројне наше савременике који су се брзо привикли на технолошке новотарије.

Некада је за пореско решење, извод из матичне књиге рођених, венчаних, умрлих, уверење о држављанству, пореско уверење и друга документа требало потрошити велико време и обити ко зна колико прагова а данас је то могуће, речником новог времена, уз само неколико кликова на рачунару! Пошто постоји теорија да наш народ воли да се суди, и ту је присутна могућност електронског заказивања суђења, слања поднесака и слично. Ипак, има ситуација када технологија закаже, без обзира да ли је „пао систем” или се због нерашчишћеног далековода одломила грана и изазвала нестанак електричне енергије. Тада је једини начин за добијање докумената долазак на адресе установа или слање дописа, писама или пошиљки на потребне тачке.

А како је све то изгледало половином прошлог века у селима ивањичке општине, када није имало струје и када су за шефове и деловође у месним канцеларијама бирали најписменије људе? О томе се приповедало и ових зимских дана на славама по Јавору и Голији, и занимљиво је о томе слово које је за „Политику” срочио наш паријатељ и читалац, др Александар Лепосавић, родом из Глеђице.
Овако је, вели он, било...

„Све дописе, жалбе, одговоре различитим државним институцијама и друга документа у Месној канцеларији у Придворици на Голији, без грешке и веома стручно састављао је и упућивао деловођа Глигорије Раичевић из села Голошја. И све то је радио без новчане надокнаде, руком и пенкалом, чак и ван радног времена. За најкомпликованија писанија било је довољно понети боцу ракије од пола литра, то није ни по` оке, и све би било готово очас посла. Међутим, и у то време је знало да дође до „пада система” у ситуацијама када Глигорије у торби невољника, који је дошао да га моли за услугу, не би угледао чутуру. Празан јанџик. Никакве молбе ни обећања тада нису помагале, а деловођа би као разлог необављеног посла једноставно изговорио: „Нестало мастила”!

ГЗС/Политика, Г. Оташевић