Треба наћи и обелоданити из архиве РТС-а како је "оно" што се тада називало Начелником саобраћајне полиције а касније и Директором полиције, образлагало тадашње измене ЗОБС-а. "Учинили смо ДЕМОКРАТИЗАЦИЈУ у саобраћају, изједначили смо права пешака и возача...". Тада је употреба речи демократски била чешћа него данашња појављивања "ЊЕГА" у јавности. Још је Мурат "ономад" рекао да је немогуће, "једна земља а два господара". Коловоз је возачев, тротоар пешаков а зебра-пешачки прелаз је право "нужног или службености пролаза". Значи ја као пешак прелазим на означеном месту преко "туђе" територије. И ТАЧКА. Стари члан ЗОБС-а је био прецизан али "недемократски". "Пре преласка преко пешачког прелаза пешак је дужан да СТАНЕ и ЗАСТАНЕ (удахне дубоко и одброји до три), погледа ЛЕВО (обавезно прво лево) и погледа ДЕСНО, и када се увери да безбедно, несметано и без угрожавања осталих учесника у саобраћају може прећи преко (обележеног) пешачког прелаза, започне прелазак истог". Наставак, обавеза возача је остала иста, "возач мора на обележеном пешачком прелазу да пропусти пешака који је показао намеру да га пређе". Али ми хоћемо демократизацију и тамо где јој није место па је данас на улици и "прасе у Техерану" безбедније и сигурније од "нас", бахатих возача и билмез пешака.

Nesporna je odgovornost vozača... Takođe sam sasvim siguran da je pešak stao pre stupanja na kolovoz i uverio se da bezbedan prelazak, kako radi 99% pešaka u Čačku, dok "samo" 1% se prilikom prelaza pešačkog ponaša kao da saobraćaja uopšte nema, nebitno je kolika je udaljenost nailazećeg vozila, "ja sam na pešačkom beli medved, ne moram da pogledam levo i desno, ne moram da prekinem razgovor na mobilni, izvadim slušalice iz ušiju"..."