чији су подносиоци војни обевезници, резервисти, полицајци и лица на служби у Војсци Србије, углавном радници војних завода, сви са подручја Чачка и три општине Моравичког округа. Огромна већина добила је ту парницу против Републике Србије и Министарства одбране, али сад следи други круг суђења, због накнаде нематеријалне штете причињене дискриминацијом, при чему у том поступку тужилац и тужени остају исти – доноси данас „Политика” у штампаном издању.
Ово је, уствари, други, дужи и много скупљи пут да се дође до ратних дневница за време прведено на положајима током агресије НАТО - а.
"Влада Републике Србије је Закључком од 17. јануара 2008. године одобрила средства за исплату новчане помоћи ратним војним резервистима са пребивалиштем у седам неразвијених општина, Куршумлије, Блаца, Бојника, Лебана, Житорађе, Дољевца и Прокупља, чиме је извршена дискриминације по основу пребивалишта. Тако су у највећем броју случајева одлучили сви Виши судови у Србији, не само наш", каже за „Политику” Милош Павловић, председник Вишег суда у Чачку.
У овом суду 2016. године примљена је 521 тужба због дискриминације, следеће 4.642, а прошле још 1.325.
"Што се тиче полицајаца и радника Техничког ремонтног завода, суд је ту одбијао тужбене захтеве због тога што тужиоци нису били ратни војни резервисти, већ су у току рата имали радну обавезу као стално запослени, примали зараду и дневнице", додаје Павловић.
У тим изгубљеним парницама тужиоци су морали да плате држави по 6.000 динара, на име трошкова спора.
Милош Павловић, председник ВС у Чачку, Фото Г. Оташевић
Кад се утврди дискриминација, а јесте у највећем броју случајева, следе тужбе за накнаду нематеријалне штете по том основу.
"Тек смо почели да прмамо те тужбе, две у децембру 2018. и у обе смо се огласили стварно ненадлежним, и сад су у Апелационом суду у Крагујевцу, по жалбама. Једну тужбу примили смо 1. марта ове године. У међувремену, Врховни касациони суд је усвојио правни став на седници Грађанског одељења 22. јануара ове године, у вези нематеријалне штете која се односи на утврђену дискриминацију, да ипак виши суд јесте стварно надлежан", објашњава председник.
У првим тужбама за накнаду штете резервисти захтевају да има држава исплати по 85.000 динара наводећи да је то „минимум а не потпуно задовољење осећања која су повређена дискриминацијом”.
"У нашем Суду на предметима дискриминације радило је свих 11 судија и трошкови су огромни, вероватно 12.000 по тужиоцу, јер је само састављање тужбе 6.000 по човеку, а на то долазе трошкови рочишта. Није их било једино кад је војно правобранилаштво признавало тужбени захтев", вели Павловић.
Политика, Г. Оташевић / ГЗС
