Прави природни бисер, који се због близине средњовековних манастира назива још и мала српска Света Гора. Међутим, ово у прирoдним лепотама ушушкано место било је живо још у праисторјском добу. Изузетно је археолошко налазиште, али и лечилиште у ком су многи потражили свој спас умивајући се и купајући у лековотој води.
„Археолошки налази показују да су термоминерални извори коришћени још током праисторије, многобошци су се око њих окупљали како би вршили верске обреде. Касније ово подручје нису заобишли ни Римљани који су експлоатисали руднике у њеној непосредној близини. Затим, у раном средњем веку Хришћани су градили манастире који су опстали до данас, а током владавине Турака то је била најзначајнија бања“, кажу у Народном музеју у Чачку.
Овчар Бања вековима позната као лечилиште, фото: РИНА
Са колена на колено преносе се приче да су управо у Овчар Бању многи дошли по излечење и добили га. У те сврхе највише су се корстили лековити извори код манастира Благовештење. Термоминерлана вода ни данас не отиче узалуд, јер бројни путници намерници овде долазе на терапије.
„Вода је вулканског порекла, не мења температуру, не мења састав, температура је негде око 34 или 35 степени, на извору је 38, 39 степени. Извора термалне воде у Овчар Бањи има више и они извиру из кречњака. Термоминералне воде Овчар Бање показале су се одличним у лечењу реуматских обољења, спондилозе, артрозе, кожних и нервних обољења ”, објаснио је за РИНУ др Светомир Алексић.
Др Светомир Алексић, фото: РИНА
Воде Овчар Бање су хомеотерме па њихова температура одговара температури људског тела, богате су натријумом, калијумом, цезијујом, јодом и многим другим елементима значајним за опоравак и здравље целокупног људског организма.
Да Овчар Бања није заборављени бисер Србије показује и њена ревитализација која се реализује након читавих 60 година чекања, па ће ово лечилиште које има богату историју бити једно од узданица бањског туризма у нашој земљи.
„Следи преуређење Овчарско-кабларске клисуре и њена потпуна ревитализација. Имамо услове за то због изградње ауто-пута, јер након тога од овог подручја можемо да направимо заштићено добро прве категорије. Кад изместите саобраћај овде ће се стећи услови за много бржи туристички развој и то је наш циљ. Овачарско-кабларска клисура заиста има шта да понуди посетиоцима, а ми ћемо да радимо на развоју потребних садржаја", изјавила је премијерка Ана Брнабић.
ГЗС/ РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
+381 60 5000 150, +381 032 347 001
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2024. Sva prava zadržana.