далеко од кућног прага, негде у планинама западне Србије данас да су практично нестали и за њих мало ко зна. У њима има места за једну особу, чобанина, а основна намена им је била да се у њима преноћи, или сакрије од каквог пљуска или олује, летње жеге или пак вука или неког другог становника оних предела где људи не залазе тако често.

Кућери, бисери сеоског туризма, Фото: ГЗС

„У кућерима су боравили чобани који су чували стада даље од куће. Они су им служили као скровишта од кише и сунца али и од дивљих звери. Никада нећу заборавити ноћење у кућерима. Најбоље се спавало у њима. Нама није био потребан никакав комфор. Био нам је довољан и тај дрвени кревет”, каже Василије Грбовић из села Радијевићи који је у младости и сам доста ноћи проводио у овом, по данашњим стандардима, једнокреветном смештају.

У домаћинству Шапоњића, и данас се могу пронаћи кућери у свом пуном сјају, Фото: ГЗС

Ако данас кренете у потрагу за кућерима, резултати ће вероватно бити незадовољавајући, јер њих данас у планинама нема. Нема чобана, а без њих нема ни стада па самим тим су и кућери изгубили своју намену. Ипак у селу Радијевићи у домаћинству Шапоњића и данас функционални кућери красе двориште и чекају госте жељне мира и квалитетног сна.

„Када сам први пут преспавао у кућеру толико сам се лепо одморио, да након тога више нисам могао да спавам у соби. Ту се буквално заспи чим се легне”, каже Младен Шапоњић, док домаћин Велибор Шапоњић истиче да су данас многе приче које су пратиле кућере нестале али се он труди да ова чобанска одморишта и коначишта отргне од заборава.

Домаћинство Шапоњића у нововарошком селу Радијевићи, Фото: ГЗС

„Ту се једноставно уђе да би се преспавало. Није неки комфор али је удобно, поготово када је киша или нека непогода. У нашем домаћинству у Радијевићима их има неколико. Сви који су барем једом овде преспавали тврде да то искуство не би мењали ни за какав луксуз модерног доба. Када се пробуде, гости тврде да се нигде и никада нису боље одморили”, рекао је Велибор.

Иначе, село Радијевићи, налази се на дванаест километара од Нове Вароши и осим сеоског туризма, познато је и по цркви брвнари која датира са почетка 19. века.

ГЗС