али да се подсете на дугу и блиставу традицију, рекао је директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Југослав Николић.

Он је за Танјуг нагласио да Србија има једну од најдужих традиција метероолошке делатности од 175 година, када је професор Владимир Јакшић увео прва метеоролошка мерења, а наша земља један је од оснивача Светске метеоролошке организације.

"Стога имамо одговорност и обавезу не само да очувамо наслеђе, него и да кроз имплементацију технолошких достигнућа дамо бар неки допринос друштву", каже директор РХМЗ-а.

Наглашава да је институција коју води лидер у региону у поменутој области.

"Покренули смо конзорцијум за југоисточну Европу где смо улагањем алата и знања, допринели унапређивању временске прогнозе у читавом региону, а поред осталог смо имплементирали и један модел који је урадио наш човек и користи се у САД и још око 20 земаља", напомиње Николић.

Директор РХМЗ-а наводи и да се временске прогнозе, које имају велику вероватноћу остварења, израђују израчунавањем будућег стања атмосфере, користећи такозване нумеричке моделе различитих размера уз помоћ рачунарских система вођених са више хиљада процесора.

Додаје да се почетни услови у овим нумеричким моделима добијају са простора хемисфере, који је шири од националних граница, међународном разменом због тога што ваздушне масе које одређују карактер времена долазе у склопу опште циркулације са различитих страна.

"Зато је баш у области метерологије од суштинског значаја међународна сарадња, која датира још од првог међународног конгеса метеоролога одржаног 1873. у Бечу, када је оформљена Међународна метеоролошка организација, што је далеко пре настанка Уједињених нација", истиче Николић.

Напомиње да је Светски метеоролошки дан установљен 23. марта 1950. године ступањем на снагу конвенције о оснивању Светске метеролошке органиазације са седиштем у Женеви.

"Она је годину касније прерасла у специјализовану агенцију УН и бави се међународном сарадњом и координацијом у области стања и понашања атмосфере у погледу њене интеракције са копненим и океанским површинама, као и времена и климе које производи и расподеле водних ресурса на планету", наглашава директор РХМЗ-а.

Николић је навео да је, с тим у вези, пре 30 година управо 22. марта установљен и Светски дан вода због занчаја водних ресурса.

Када је реч о раду РХМЗ-а, истакао је да је основна делатност метеоролога у Заводу благовремена најава свих значајних чинилаца кроз анализу и што тачнију прогнозу.

Када је реч о потенцијалном бављењу метеорологијом, истраживач сарадник у настави на Физичком факултету Милица Тошић нагласила је да свако ко хоће тиме да се бави мора да упише тај факултет Универзитета у Београду.

"Студенти смера метерологија на почетку стичу сва неоходна знања из области механике, термодинамике, математике, статистике и, оно што је помало неочекивано, из програмирања, док на вишим годинама добијају стручне предмете од ваздухопловне и динамичке метеорологије до прогнозе времена", навела је она.

Истраживач приправник на Физичком факултету Дарко Савић истакао је да је та установа водећа научно-истраживачка организација када је реч о атмосферским процесима.

"Велики проценат оних који су овде завршили метеорологију запослио се у иностранству и ради на различитим пројектима - од јурења торнада до примењене метеородлогије у ваздухопловству", навео је Савић.

Истраживач сарадник у настави на Физичком факултету Ирида Лазић напоменула је да метеорологија има велики процват нарочито откада су доступни супер рачунари и најмодернији сателити, па су могућа мерења широм света, чак и на комерцијалним летовима.

"Модеран свет не може се замислити без прогнозе, па је метеорологија присутна и ваздухопловству, пољопривреди, шумарству, а метеоролози се труде да укажу на неповољне метеоролошке услове, али и да искористе повољне", рекла је она.

Начелник Службе за ваздухопловне и метеоролошке услуге Олгица Лазић истакла је да је метео-служба на аеродрому конципирана тако да пружа услуге ваздухопловне метеоролгије за Србију и Црну Гору, а послове обавља по светским стандардима и опремљена је најновијим технолошким достигнућима.

"Нумеричка прогноза времена је достигла остваривост од 85 одсто у прва 72 сата, а ми на аеродруму израђујемо прогнозе за краћи период од 24 сата, док се одређене праве и за периоде од два сата", навела је начелница.

Шеф оперативног одељења за ваздухопловне и метеоролошке услуге Немања Крпић каже да пилоти имају обавезу да се пре лета информишу о метеоролошким условима како би лет обавили на што безбеднији начин.

"Метеоролози дају метео-информације, а наш посао је да осмотримо време, да издамо прогнозе и упозорења, на основу чега пилоти и авио-компаније доносе одлуке да ли ће да полете", нагласио је Крпић.

ГЗС / Танјуг