Песникиња из Ужица објавила је две збирке песама.

„Прва збирка песама `У колевци меких трава`, објављена је 2006. године, и посвећена је мом родном крају, завичају природи. Друга збирка Сунце на прозору стигла је у свет поезије пре шест година. Срећна сам што могу да најавим да ће трећа књига бити објављена на пролеће. Битно ми је да своја осећања искажем кроз поезију, и да те песме објавим. Некако, човек када држи то у себи, то није потпуно. Постоји негде у мени али све има свој рок трајања. Просто стрепите од тренутка када нећете више осећати то што осећате, и желите да га сачувате ", прича за ПЗС поносна Ужичанка.

Прву песму написала је још као основац, уз велику подршку учитеља и наставника. Срећу и понос који је осетила када је њена песма објављена у новинама за децу, никада неће заборавити.

„Сећам се у другом разреду основне школе, то је била 1970. година, учитељ је изабрао једну моју песму и послао је за Тик-Так. То је била моја прва објављена песма Ласте, и тада сам пробила лед", сећа се Будимка школских дана.

Ова поносна песникиња , која родослове пише у десетерцу, прва је и жена здравичар у златиборском крају. А где би своје умеће боље показала него у родној Шљивовици, на Сајму домаће ракије, једној од најпознатијих манифестација у том крају.
„Слушајући здравичаре једноставно ми се сама створила песма у форми здравице, па сам се и пре три године пријавила за такмичење. Сада сам постала синоним Ракијаде, ја као једина жена међу здравичарима", са осмехом на лицу прича нам песникиња.

Комплетан текст и видео можете погледати на сајту ПЗС.