А све је почело од мале занатске радње у којој је млади брачни пар Љубица и Драган, пржио кафу и одакле су корак по корак градили своје, како се испоставило, веома успешно породично предузеће у којем су брусили свој ,,дукат“ који данас мирише из западне Србије.
Данас, 25 година касније, може се рећи, да су успели да у мору конкуренције саграде име и достигну квалитет који оправдава име ,,ЗЛАТНИ ДУКАТ“.
А где је данас некадашња пржиона ароматичног напитка?
Данас ова пржионица увози сирову кафу директно из постојбине, Бразила, меље и пакује на најсавременијој опреми на овим просторима.
„Као породично предузеће важно нам је да одржимо висок квалитет наших производа. Дукат кафа, то је први и основни наш бренд, а Златни Дукат је дошао као круна нашег дугогодишњег постојања. У Златни Дукат уложено је много времена и труда како би смо добили добар спој укуса и мириса”, започиње причу власник Драган Димитријевић.
Цену кафе диктира њујоршка берза, и по промету је одмах иза нафте.
„То је веома озбиљан посао, где ако се једном саплетеш, не испоштујеш све законске одредбе према држави, добављачу и купцу, никада се више не враћаш у посао. Примера ради, ја купујем кафу директно у Бразилу, тачније у регији Рио Минас. Веома је битна сорта и поднебље где је убрана. Ми купујемо свеже убрану кафу гранулације 17-18 милиметара а она спада у веома квалитетну робу. Имају и те ситније од 13-14, разне арабике, али оне су лошијег квалитета. Оне се добијају тријажом ове квалитетне и знатно је јефтинија. Међутим, не можемо варати купце, а и немогуће је. Зашто ту? Па зато што су ту огромне плантаже кафе и узгајају се сорте које имају најбољу арому и квалитет. Има кафе и на другој страни, али као и код нас, није исти ивањички кромпир и негде са југа.
Године су ми требале да дођем до тих произвођача. То су задруге, али се тачно зна ко продаје, јер је затворен систем и не можете као овде куповати робу било где. Увозим преко шипера, а ако вам кажем да ми 90 одсто кафе стиже у Копар преко словеначких шипера или преко луке Бар где радим са Хрватом и једним Грком, јасно вам је колико мораш бити тачан и послован“, прича Драган.
Сваке седмице шлепер кафе стиже у Чачак
Можда су Чачани навикли на неке друге робне марке освежавајућег напитка, међутим ,,Дукат,, све више мирише из кућа у нашем крају. А зашто? Па вероватно зато што са бразилских плантажа у град на Морави сваких седам дана стиже шлепер кафе!
„Тржиште кафе је веома устројен систем, са јасно дефинисаним правилима. Ако вам кажем да када нам стигне шлепер, имамо осам дана да држави уплатимо акцизе, па тек онда пустим у прераду робу. Учешће државе у цени је 40 одсто и то је правило које свуда важи. Тачно се зна одакле стиже, ког квалитета, која количина и ту нема лажи и преваре. Сада сам у фази градње магацина у којем ћемо по светским стандардима лагеровати робу са свим царинским декларацијама. Све што то тржиште прописује и захтева смо испошовали и зато смо ту“, каже Димитријевић који је са својом супругом створио ово породично предузеће.
Дукат се шири на тржишту, за купце се боре једино квалитетом
Сигурно је велики избор кафа на тржишту, међутим „Дукат” све више улази у продавнице и домове. Колектив броји 10 запослених а њихова кафа је заступљена на простору Моравичког и Златиборског округа а однедавно је стигла и у београдске трговине. За купце се боре ненаметљиво, квалитетом.
Од породичног предузећа до фирме са 10 запослених
Димитријевићима је главна одлика и то што нису себични. Тако је ова породица присутна и помаже неколико важних манифестација у овом делу државе. Ових дана видели смо их у Ивањици где су према речима организатора значајно помогли одржавање Нушићијаде, а у кључном моменту прискочили су у помоћ оснивању првог Сабора виолиниста Србије у Прањанима.
У шољици се све види!
О плановима за будућност Димитријевић озбиљно, а помало у шали каже:
„Имамо велике планове за будућност. Иако, стојимо чврсто и стабилно на земљи, крупним али сигурним корацима газимо напред, а на том путу су нам најважнији наши верни потрошачи. Јер у шољици се све види”...
ГЗС
