Књига Гвоздена Оташевића остаће вечито сведочанство о најтежим данима и ноћима у Чачку и Лучанима

Чачак – Потресно сведочанство о историји овог краја у новијим годинама, посвећено пре свега

НАТО бомбардовању у пролеће 1999. остаће вечно запамћено на 303 странице књиге новинара и хроничара Гвоздена Оташевића коју је симболично назвао „Чачак и Лучани тешки дани још теже ноћи”.

У овој повесници од заборава су сачувани многи подаци које је Оташевић годинама прикупљао кроз документа до којих се могло доћи. Тај списак садржи 55 имена, војника, официра, цивила, полицајаца.

„Најтеже пролеће у савременој историји Чачка – 24.3. - 10. 6. 1999. - још борави у сећању свих мештана који су се том часу затекли у овој долини уз Западну Мораву, у побрђу, или селима по Јелици, Каблару, Вујну, Острици и Буковику. И никад неће из тог памћења отићи јер смо сви, заједно патећи и заједно пркосећи тих 79 дана, изгубили представу о времену.

Нисмо делили дан од зоре, ноћ од освита, подне од сумрака, већ смо живели од једне до друге сирене. Не дрхтећи од страха, већ усправно чекајући судбину која нам је била за стопама.

А у потери против једног, на правди Бога обележеног народа, биле су највеће војне силе на планети, бездушно и са безбедних даљина, из авиона и подморница и са бродова, стрељајући пастире и ђаке, цркве и гробља, камиончиће што превозе раднике да би зарадили кору хлеба за чељад, велике фабрике и мале привинцијске возове што иду негде на југ, аеродроме и трафо станице, старице које живе саме негде на изласку из града, бурад са ракијом и везене столњаке у сиромашкој кући на планини. Гађали су све, па још по неколико пута то исто.

Наша је дужност да, као Светосавци од искони, опростимо џелатима, али да то пролеће никад не заборавимо.

Обавеза нам је, исто тако, да навек памтимо сваког нашег брата који је тих дана дао живот за Отаџбину. Тако је и зато је настала ова књига, као незаборавник за све Чачане погинуле у последњој, чемерној деценији 20. века, или оне који су се у том часу, у недоба, затекли са нама.

Народни и људски обичај је да се обележи нечији одлазак и Чачак је то до сада учинио на неколико начина. У парку између железничке и аутобуске станице у Чачку 24. марта 2009. освештан је и откривен споменик подигнут мештанима који су положили животе у последњем рату. Крајпуташ од драгачевског пешчара, висок два метра, обликовао је Живорад Максимовић, вајар из Чачка, и подигли га грађани овог места с поруком путнику намернику: „Овај спомен нека те подсети на све ратнике из општине Чачак који своје животе жртвоваше у ратовима на простору некадашње Југославије од 1991. до 1999. године. Нека њихова борба не буде заборављена а жртва узалудна”, казао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић у уводном слову ове књиге.

Књига је настала благодарећи залагању власника ГЗС – а Гвоздена Николић, штампање је омогућила „МБ Наменска” из Лучана и Глас западне Србије, ликовну обраду извео је Миленко Савовић, власник предузећа „Артера”.

 

Глас западне Србије