Ушачки пећински систем јединствен у Србији, две пећине спаја јама Бездан

Нова Варош – Природни резерват Увац права је ризница најлепшег приордног богатства у Србији.

Свима видљиви бисери су величанствена језера која из године у годинун привлаче све већи број посетилаца, на стеновитим обалама гнезде се белоглави супови. Ипак, до појединих локација чије лепоте одузимају дах можете доћи само уколико добро познајете терен и у пратњи чувара заштићеног подручја. Ушачки пећински систем је једна од њих. Састоји се од Ушачке и Ледене пећине које се спајају кроз јаму Бездан и са дужином од преко шест километара о је највећи пећински систем у Србији.

„Ледена пећина састоји се из дванаест дворана, од којих су две потпуно уређене за посетиоце укупне дужине од 550 метара. Прва дворана коју називамо још и "црвеном", препуна је пећинског накита. Ту се могу видети бигрене кадице, а према појединим веровањима уколико неко попије воду из ње врло брзо ће се удати или оженити. Такође, у првој дворани монтирани су уређаји којим се мери температура ваздуха, ваздушни притисак и ово је прва пећина у Србији која има такве уређаје“, рекао је за РИНУ Стева Радовановић из Специјалног резервата природе Увац.

До ових пећина може се стићи на чамцу, пловећи Увачким језером. Температура је константно осам степени и преко лета и преко зиме. Иако многи у први мах помисле да Ледена пећина носи назив због хладноће, то није тачно, јер је име добила кристалним зидовима, који су потпуно бели од количине пећинског накита.

„Друга дворана је сасвим другачија од прве, називамо је још и двораном сенки због тога што управо где год да се загледате у стене може приметити неки лик који код неких улива страх, а код неких одушевљење. Пећина је настала пре 23-30 милиона година, нека озбиљнија истраживања спелеолизи су извршили седамедесетих година прошлог века, а током њих пронађене су четири ретке врсте слепих мишева, и посебна врста гусенице карактеристична за систему Пештерске висоравни“, каже Радовановић.

Ушачки пећински систем доступан је туристима, али у ограниченом броју и на начин на који то дозвољавају правни прописи и одлуке Завода за заштиту природе Србије и надлежног министарства.

„Пећина мора најједноставније да се уреди како се ништа не би нарушило унутар ње, почев од микро климе. Унутра нема додатних светлосних ефеката, управо због промене температуре, улази се са лампама и мора остати аутентична и управо због таквог доживљаја. Ово је место које заиста вреди посетити.

Овај спелеолошки рај на југозападу Србије обилује изузетно ретким биљним и животињским вртсма. Испод једног салива је поток који после десетак метара нестаје у пукотини, а ту је и бистро језеро које не дозвољава прилаз дворани са таваницом од танких сталактита. Бројни спелеолози пешке су прошли ту деоницу дугачку преко шест километара.

 

 

ГЗС/РИНА