наше земље и министра пољопривреде Републике Србије и његових сарадника у Ужицу. С обзиром на незадовољство и најаву протеста произвођача „црвеног злата” због откупне цене и несређене ситауције на тржишту, замолили смо др Александра Лепосавића из чачанског Института за воћарство да за агенцију РИНА изнесе мишљење о стању и дилемама са којим се сусрећу сви актери ове, за нашу земљу изузетно важне извозне гране.„Производња малине у Србији последњих година је у великој кризи. Криза је присутна и у другим земљама у којима се гаји ова воћна врста. Највећи утицај на пад производње у Пољској у овој години имале су временске неприлике и одлазак и све теже проналажење радне снаге. Такође, временске прилике су утицале на пад производње и у САД-у, Чилеу, Босни и Херцеговини, Бугарској” - истиче др Лепосавић, један од водећих српских стручњака у области малинарства

Република Србија је више деценија лидер у свету, како по количинама, тако и по квалитету произведене малине. Често се за малину каже да је национална воћна врста и да има стратешки значај за целокупну привреду (а не само пољопривреду) наше земље. Од производње и извоза малине, Република Србија је у ранијим годинама остваривала око 250 милиона еура, од чега је нето девизни ефекат био већи од 90%. У производњи, преради и пласману малине супституисано је око 30 – 35.000 запослених (са пуним фондом радних часова), јер је повремено у овом послу запослено око 150.000 људи. Посматрано регионално, више од 2/3 производње сконцентрисано је у брдско-планинском подручју Западне Србије.

„Поред неоспорно великог економског значаја производње малине у нашој земљи, проблеми са којима се наши произвођачи и извозници сусрећу су вишегодишњи и до сада је веома мало учињено на отклањању истих. Због неблаговременог идентификовања и отклањања проблема и њихових узрока, последњих година долази до великих осцилација у њеној производњи. Примера ради, у 2016. години у Србији је произведено 83.000 тона малине, док је овогодишња производња пала на 56.000 тона” - наводи др Лепосавић.

Буковица код Ивањице, малињак виламета Света Караклајића/Фото: РИНА/Г.Оташевић

Временски чиниоци су током 2017. године допринели да веома мали проценат засада постигне потребну кондицију а кише током маја, јуна и јула ове године су утицале и на квалитет плодова. Као резултат тога, хладњачари су веома опрезно кренули у кампању откупа а повремено су неке од њих и обустављале пријем у хладњаче. Као оправдање за ово, откупљивачи су наводили залихе из 2017. па чак и 2016. године, лош квалитет, неадекватну хигијену и одсуство стандарда и слично. Насупрот томе, произвођачи малине у другим деловима света (земље Јужне Америке) у овој години су имали знатно бољу ситуацију и пласман целокупних количина на светском тржишту.

Наиме, према подацима америчког Министарства пољопривреде и чилеанске агенције „Чилеалиментос”, само у октобру 2017. године на америчком тржишту било је присутно смањење залиха смрзнуте малине од 17% у односу на 2016. годину. Тренд смањења залиха је настављен и у периоду после овога, тако да је према истим изворима смањење залиха овог смрзнутог воћа са 30. септембром у односу на август 2018. било 7%. Не треба изоставити и чињеницу да је вредност увежене смрзнуте малине у САД у периоду јануар-септембар порасла за 29%.

Све ово указује да су произвођачи и откупљивачи малине у нашој земљи веома често изложени циљаном пласирању погрешних информација које доводе до заблуда и великих штета за обе стране у циклусу производње.

Што се тиче стања у засадима ове воћне врсте у Србији, тренутна ситуација не иде у прилог произвођачима. Незадовољни ценом у претходне две године, велики број њих није посветио одговарајућу пажњу својим малињацима због чега је више од 60% производних засада у стању апсолутне запуштености. Такође, велики број произвођача је већ искрчио засаде или то тек намерава да учини. Преостали, којих је мало, су као и ранијих година урадили све неопходно – посекли старе изданке, подигли нове, покосили траву и обавили неопходну јесењу заштиту.

Ариље, малињаци у Брусничком пољу/Фото: РИНА/Г. Оташевић

Сви изнети подаци и чињенице указују да је пред произвођачима, добављачима хемије и пестицида, откупљивачима и извозницима малине изузетно тежак период. И сви ће бити на губитку ако као неке од хладњача и организатора посла код нас не подрже и остваре коректнији кооперантски однос са произвођачима. Њихово правило је: „Када је добро, добро је свима, ако је лоше, подједнако трпимо”. На срећу таквих примера је све више и то даје наду и добар подстицај онима који су на прекретници – крчити малињаке или не!

Да је сличних ситуација и лошијих година било и раније указују пионири овог посла у Западној Србији. За њих је важило да када сви саде, своје засаде одржавају у нужној мери а да подижу нове и више улажу у постојеће малињаке када сви запуштају или крче.

„То је и мој савет у садашњим условима” - казао је др Лепосавић за агенцију.

Регионална информативно новинска агенција