На овај дан се према предању, преображава лист у гори и камен у води, а лишће почиње да жути и опада, док вода постаје хладнија.

На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава, а ко то види и другом обелодани - изгубиће разум. Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје страдање.

Зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом. На крају свете литургије се освећује грожђе. Такође се оно дели на гробљу за покој душа мртвих. У народу постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава, да од данас ноћи постају хладне као и да данашњи дан најављује скори долазак јесени.

Како се верује, од данас се никако не треба више купати у отвореним водама, рекама и мору. Онога ко ово не поштује и после Преображења се купа, ујешће змија, или ће се “пре’ладити и закачити неку болештину”. На Преображење никако не ваља ни преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив.

Није добро ни да неко тог дана плаче, нити ваља да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и не постану згубидани и распикуће. Али оно што данас обавезно треба учинити јесте да први пут пробате грожђе! Православци на Преображење у храмовима износе и благосиљају нови род грожђа, које се према српском обичају, први пут једе на овај празник.

Ова светковина се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, а посвећена је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор у Светој земљи (Израелу) када он најављује своје потоње страдање и славу.

Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповеди, на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег“.

ГЗС/Курир