које памтим, навео је адвокат из Чачка Дејан Мраковић.
Као млади бранилац, и то по службеној дужности одређен од стране Окружног суда у Чачку, на почетку своје адвокатске каријере 1995. године, бранио сам окривљеног из села Бели Камен у Општини Лучани, који је био оптужен за кривично дело неовлашћеног држања ватреног оружја и муниције. Случај је медијски био врло занимљив јер је побудио пажњу грађана чињеницом да је на Задушнице, фебруара те године, након што је запалио свећу својој покојној мајци на сеоском гробљу у Котражи, лишио живота једног мештанина, а покушао да убије другог, који је претрпео бројне тешке телесне повреде, и лакше ранио још троје својих презимењака. Своју одлуку да то све учини правдао је увредом коју је претрпео због ранијег односа ових људи према њему, при чему је органима гоњења у кући оставио и писмо у коме је покушао да објасни овај злочин и његове специфичности: убица је пре злочина понео свеће, флашу са ракијом, у џепу од бунде два пиштоља и 60 метака, а за појасом заденута два ножа. Окружни суд у Чачку осудио је оптуженог на јединствену казну затвора од 14 година, налазећи да је у стању битно смањене урачунљивости извршио деликтне радње и кривична дела за која је био и оптужен. Игром случаја, у року за жалбу на првостепену пресуду окривљени је у КПЗ Ниш извршио самоубиство не сачекавши коначни исход кривичног поступка. Током 2004. године био сам бранилац по службеној дужности двојице окри- вљених Крушевљана који су одговарали за више од десет кривичних дела, почев од тешког разбојништва, убиства, убиства у покушају, одузимања возила, тешке крађе, противправног лишавања слободе, неовлашћеног набављања, држања и ношења ватреног оружја. Посебну пажњу будило је убиство таксисте Прелића у Прељини 16. јануара 2003. године. Не слутећи ко су му муштерије, двојица са позамашним крими- налним досијеом, примио их је у своје такси возило. Пошто су му тражили позајмицу, а овај није код себе ни имао тражени новац, окривљени је нетом из берете на месту усмртио несрећног таксисту, потом избацивши тело брутално у канал. Отели су ауто избегавајући бројне полицијске потере. На крају је у селу Глоговица крај Алексинца дошло до оружаног сукоба са полицијом, активирања ручне бомбе кашикаре чији су гелери повредили више полицајаца. После више пресуда Окружног суда у Чачку прво- оптужени је са првобитних 40, па 33 године затвора, пресудом Врховног суда Србије осуђен на јединствену казну од 20 година, што је био велики успех нас бранилаца, а мој брањеник је у целини издржао казну затвора у КПЗ Ниш.
Током 2006. године био сам бранилац оптуженог за кривично дело злоупотребе службеног положаја, за наводно учињену милионску штету насталу продајом имовине АД ФРА Чачак. Оптужба је била усмерена на то да су одговорна лица омогућила групи од укупно 13 оптужених адвоката из Чачка противправну имовинску корист која је остварена продајом имовине. Предмет је побудио велику пажњу јавности, једним делом јер су се у негативни контекст стављали адвокати, моје колеге, који су заправо одједном оптужени јер су заступали правне интересе радника и штитили своје бројне клијенте тражећи спровођење извршних пресуда иницирајући продају имовине ФРА ради наплате како својих парничних трошкова заступања, тако и главних потраживања својих клијената. Три осумњичена лица, председник Управног одбора ФРА, директор фабрике и колегиница адвокат проводе укупно пет месеци у притвору. Епилог тог кривичног поступка јесте да су након једног укидања пресуде сви адвокати дефинитивно ослобођени оптужбе, као и мој брањеник.
Успех је заиста био и за мене импресиван, јер је мој брањеник у четири правноснажна предмета добио ослобађајућу пресуду. Држава је на име укупних трошкова кривичног поступка свим окривљенима морала платити накнаду од преко 100.000 евра, што је заиста био ударац за буџет РС. Истовремено, мој брањеник а и сва друга лица која су била у притвору, добила су врло значајна новчана средства на име нематеријалне штете због повреде части и угледа услед дужевременског боравка у притвору. Правда је задовољена, адвокатури је враћен углед који јој као самосталној професији у нашем друштву и реално припада.
АК Чачак/ ГЗС, Гвозден Оташевић
