Necete verovati  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Афричка диња у сред Драгачева: Ово је чудновата воћка која рађа једино код Јевремовића

14/10/2019
image-gallery-item
Јевремовићи успели оно што су многи сматрали за немогуће, фото: РИНА
Драгачево – Полако, али сигурно приближвамо се Африци, ако не географски онда дефинитивно агрономски. Након банана које су овог лета

родиле у Чачку, у суседном Драгачеву у домаћинству Милана Јевремовића расте чудесна воћка звана – кивано!

“Необичног је изгледа и још необичнијег укуса, кад је пробате делује вам као да једете помешано банану, дињу, краставац и лимету. Дефинитивно је несвакидашња воћка”, каже Милан за РИНУ.

Овај Драгачевац желео је да се окуша у нечем новом. Како каже, доста му је било и малина и купина, па је хтео да докаже како у брдовитом селу Зеоке може да успе и егзотично воће, које рађа само на врелом афричком тлу.

„Почео сам производњу са свега пар семенки које сам засадио у чаши и надао сам да ће се примити. Међитим, када су никле личиле су на расаду краствца”, рекао је Милан.

Убрзо се показало да афричка диња, звана кивано, итетакако рађа и у сред Србије, па су Јевремовићи од свега пар семенки производњу овог воћа проширили на три пластеника.

“Кивано врло брзо расте и мора да се орезује, иначе се ммного шири. По својој специфичности отпоран је на високе температуре и не трпи велику количину воде, тако да немамо великих проблема са наводњавањем. Не захтева велика улагања, не трпи пестициде и чист је органски производ”, додаје Милан.

А како би знали да је кивано зрео и спреман за бербу, Милан је навео да је довољно само да погледамо које је боје, а по њој можемо знати и колико је сладак.

„Кивано треба да буде жуте боје када сазрели и што дуже се остави да зрели он постаје све слађи и слађи. За разлику од другог воћа он не трули. Што више сазрели он је по квалитету бољи, слађи и меснатији”, истакао је овај произвођач необичног воћа у изјави за агенцију РИНА.

 

Милан сада има три пластеника под киваном и намера му је да прошири производњу како би ово воће заживело у Србији.

„Зашто све мора да се увезе, ако може и да се произведе. У пластеницима приноси су велики и како време буде одмицало ићи на то да проширим засаде, јер једноставно овог производа и воћа нема у Србији и волео бих да његова прерада и производња заживи”, истакао је Милан.

Иначе, ово необично воће важи за витаминску бомбу и за традиционално јело проглашено је у Африци. Препуно је витамином Ц, минералима, гвожђем, фосфором.. и за опроравак целог организма, лекари препоручују један на дан.

РИНА

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika redakcija gzs

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.